Анали Правног факултета у Београду

721

CYACKA ПРАКСА

Vili. Према томе, из света овога се види да сви приходи обрачунати и наплаћени од стране филијала, а то значи у крајњој линији сви. приходи Службе као целине немају у свему исти правки режим у унутрашњем животу Службе. Вођење рачуна о специфичностима Службе као јединствене службе нужно намеће и специфичност у погледу појединих врста прихода. Тиме се управо правилно и изражава и одржава суштина организационе структуре и унутрашњег дијалектичког јединства свих ганизационих јединица Службе, која je и створена законом, чије je но уређење одређено законом, чији су приходи не само одреВени законом него на сличая начин и фиксирани омеБени, па према томе која из света тога мора да у себи садржи и специфичности у погледу располагања и трошења извесног дела односно извесних врста извора њених прихода. При томе нужно код неких од тих прихода мора да доВе до изражаја одреВени степей заједничности и солидарности свих људи и свих организационих ј единица Службе, jep се без тога ова Служба не може ни замислити, јер су управо на томе и засноване специфичности правног режима појединих делова средстава прихода ове Службе. Ова чшьеница заједничности и солидарности лежи у бити свих нормативних текстова о СДК, па било да су у питању законски текстови или аутономни општи акти саме СДК, тако да се у ньеном аспекту треба и мора сагледавати и оцена уставности и законитости свих општих аката СДК, па и Одлуке од 14. децембра 1970. године. Зато се, сходно изложеном, средства из става 2, чл. 148. Статута СДК имају сматрати заједничким приходима свих организационих јединица и Службе као целине, с тим да за њих важи посебан правки режим који je регулисан у чл. 150. Статута СДК, с тим да одлуке о мерилима и критеријумима којима се распоре Вују ова средства на организационејединице Службе донесе Савет Службе и генерални директор, као што je то и учињено како са Одлуком од 23. децембра 1969. године, тако и са Одлуком од 14. децембра 1970. године. Треба додати да овим уопште нису погођена права организационих јединица које наплаћују све приходе, пошто je то процентуално изванредно мали део укупних наплаћених прихода од стране основних организационих ј единица. IX. За оцену законитости Одлуке од 14. децембра 1970. године мора се поставити и питање оправданости проширења радних места и на „шефа експозитуре”, који би били плаћени из средстава образованих на нивоу Службе у смислу става 2, чл. 148. и чл. 150. Статута САК. Сматрамо да три разлога говоре у прилог оправданости односно законитости овог проширења, разуме се сагледаваних са становишта и у аспекту Службе онако како je она, као јединствена служба, предвиђена Уставом а регулисана Законом. С једне стране, и у 1969. години je, у односу на 1968. годину дошло до проширења ових места, тиме што je обухваћено и место директора филијале, а из Статута се види да у многим случајевима, код већих организационих ј единица, и експозитура врши низ послова ко je врше филијале. С друге стране, у 1971. години место шефа експозитуре je обухваћено да буде плаћено из оваквих заједничких прихода.