Анали Правног факултета у Београду

722

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Најзад, познато je да je у току 1970. године дошло, са разлога општих привредних кретања у нашој земљи, до несразмерног повећања увоза, па према томе и до несразмерног повећања укупног износа наплаћеног од стране СДК на име накнаде за услуге око царина, тако да je било и могуће и оправдано, а и сагласно основним законским прописима о карактеру СДК, да у овоме вишку учествују све организадионе јединице, с обзиром да je тај вишак остварен у несразмери са повећаним радоl\l филијала преко којих се обрачунавају и наплаћују накнаде за рад на царинама, при чему треба нмати у виду да економски односи наше земле са капиталистичким и соlшјалистичким земљама и географски положај појединих наших република изазива обим наплаћивања који не одговара распореду стварних платиоца царина. X. Питање законитости Одлуке од 14. децембра 1970. године поставлено je и у вези са чл. 199. Статута СДК, чији став 2. гласи: „Нацрти правилника и одлука којима се одлучује о обавезама организационих ј единица, које доноси Савет Службе односно Савет Службе и генерални директор, као и нацрти правилника и одлука које доносе организационе јединице, морају бити изнети на разматрање пред зборове радних луди ради изјашњавања и давагьа примедаба”. По нашем мишлегьу само одлука о образовагьу средстава на нивоу Службе, дакле одлука да треба да се таква средства образују и из којих прихода се имају она образовати представла одлуку која се мора донети у смислу става 2, чл. 199. Статута Службе jep се за такву одлуку може рећи да представла одлуку којом се „одлучује о обавезама организационих јединица”. А такву одлуку садржи члан 5. Одлуке од 23. децембра 1969. године који je донет у смислу и по поступку прописаном у ч\. 199. Статута СДК. Такав би, на пример, морао бити случај и са одлуком која би била донета за неке послове у смислу чл. 33. Статута СДК. Насупрот томе, одлуке којнма, у смислу чл. 150. Статута Службе, „са рачуна Службе средстава се распоређују на организационе јединице Службе”, не представлају одлуке којима се одлучује о „обавезама организационих јединица”, већ само одлуке којима се утврђују мерила и критеријуми за коришћење односно расподелу средстава већ скуплених на нивоу Службе у смислу става 2, чл. 148. Статута Службе, и то образованих на томе нивоу по одлуци донетој према чл. 199. Статута Службе. То што je ч\ан 10. унет у исту одлуку у којој je и члан 5, не значи да се и за одлуку од чл. 10. морао провести поступай у смислу ч\.. 199. Статута Службе, па такав поступай није морао да се проводи ни при доношењу Одлуке од 14. децембра 1970. године којом je допуњен члан 10. Одлуке од 23. децембра 1969. године. Обе те одлуке су донете на основу чг. 150. Статута Службе, и то без обзира на позивање на чланове Закона о СДК и Статута СДК у заглавлу те две одлуке. На тај начин и чл. 10. Одлуке од 23. децембра 1969. и Одлуке од 14. децембра 1970. представљају одлуку о „распореду” „са рачуна Службе”, па су за њихово доношегье надлежит само Савет Службе и генерални директор и то без обавезе провођења поступка по чл. 199. Статута Службе. С друге стране чак и ако би се стало на становшпте да je и Одлука од 14. децембра 1970. године требало да буде донета у смислу чл. 199. Ста-