Анали Правног факултета у Београду

724

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

не, од 56 јединица колико их je дало своје мишдење, 32 јединице су се изјасниле да се у трошкове послова који се обавдају за рачун друштвенополитичких заједница укдучи и радио место шефа издвојене радне ј единице експозитуре. Имајући све ово у виду Савет Службе je на 46. седници, одржаној 21. и 22. октобра 1970. године, измеВу осталих донео и следећи закључак: „По периодичном обрачуну за период I—IX 1970. године утврдити стање заједничких сред става и могућност укдучивања шефова експозитура у расподелу ових средстава. Рачуне и предлоге припремити за прву наредну седниду Савета Службе”. О овим ставовима Савета Службе биле су упознате све организационе јединице Службе преко записника који се свима доставда. На записнике и посебно на овај са 46. седнице, организационе ј единице ни су ставиле примедбе, а чланови Савета Службе који консултују изборне јединице, на 47. седници Савета Службе одржане 14. XII 1970. године, када je донета оспоравана Одлука, гласали су и то: 29 чланова „за” и 4 „против” (од укупно 36, присутно je било 33), чиме je потврВена сагласност већине организационих једхшица за доношење овакве одлуке. Y 1971. годгши примењује се исти систем финансирања који je примењиван y 1970. години. То значи да ce у трошкове послова који се обављају за рачун друштвено-политичких заједница, укључују трошкови следеђих радних места: директор филнјале, шеф експозитуре, статистичар, виши статистичар, виши инспектор, инспектор, шеф послова анализе, виши аналитичар, аналитичар, референта: са вишом спремом који обавл>ају послове статистике, референта са високом спремом који обавдају послове екстерне контроле и анализа, приправници са високом спремом који су примдени на рад у пословима који се обавдају за рачун друштвено-политичких заједница, као и радна места на пословима двојезичне администрације дактилограф и преводилац. Одлука je донета на 51. седници Савета Службе одржане 31. 111 1971. године са 28 гласова „за” и 3 „против” (колико je било присутних од укуппно 36 чланова). Из овога се види да je став из Одлуке од 14. децембра 1970. године био предмет изјашњавања организационнх ј единица. На тај начин je de facto постигнуто оно што je цил> чл. 199. Статута Службе тј, да се чују и мишдегьа радних луди у целини Службе, како би затим надлежни органи, Савет Службе и генерални директор, донели своју одлуку у смислу чл. 150. Статута Службе. И не само да су се на овај начин само чула мишљења радних људи већ су та радни дуди најнепосредније и директно утицали на доношегье ових одлука пошто су колективи тих радних дуди управо сами чинили предлоге, тако да je Савет Службе управо на предлог радних заједница донео и прву и другу одлуку. Овакво мишдење проистиче и заснива се на социолошкохМ и телеолошкохм тумачетьу правних норми, jep се њихов Сх\шсао има утврђивати сходно друштвено корисном циду који се жели постићи, при чему уз сву важност форгчалних захтева процедуре, суштина односа мора преовлаЬивати при оцењивању примене и поштовања правних норх\ш. А све овде