Анали Правног факултета у Београду

725

CYACKA ПРАК.СА

изложено показује и доказује да je у погледу Одлуке од 14. децембра 1970. године тако и поступлено, тј. да je у суштини она донета сходно чл. 199. Статута Службе, иако, по нашем мишљењу, то није ни било потребно за пуноважност управо ове Одлуке. XI. Ово мишљење о сагласности са Уставом, Законом о СДК и Статутом СДК Одлуке од 14. децембра 1970. године има у виду и заснива ■се на допунским аргументима, као што су: Одлука од 14. децембра 1970. године важи само за једну годину, и то за 1970. годину за коју je већ донет и завршни рачун СДК; приходи по основу рада СДК на пословима царина били су несразмерно већи него што се могло очекивати на почетку 1970. године и били су у несразмери са повећањем рада односних организационих јединица СДК на пословима царина, тако да би се пре могло тюставитн питање да ли није било места да се примени тач. 7. Тарифе накнаде за послове и услуге Службе друштвеног књиговодства за 1970, годину, по којом „ако Служба, накнаду, коју према тарифном ставу 23. ове Тарифе, наплаћује у проценту од прихода друштвено-политичких заједница и друштвених фондова, оствари при непромењеном обиму посла у износу већем од прихода који су служили као основ за утврђивање тог процента, дужна je да друштвено-политнчким заједницама и друштвеним фондовима врати више остварени износ накнаде”; законитост, па и оправданост Одлуке од 14. децембра 1970. године треба сагледавати и оцегьивати у склону уставног система наше земље који je важно у 1970. години с об.зиром да je у питагьу одлука ко ja се примењује само у тој години, при чему, разуме се, могу бити присутне и савремене тенденције нашег уставног уређења, па у склопу тога и перспективе положаја и организационе структуре СДК у будућности али не могу бити, за Одлуку која важи само за 1970. годину, одлучујуће; итд. итд. Уз то при заузимању става о уставности и законитости Одлуке од 14 децембра 1970, године треба иматн у виду и две врло значајне и специфично околности. С једне стране, доношегье оцене уставности и законитости Одлуке од 14. децембра 1970. године може да има значаја само за СДК, с обзиром на специфичности ове Службе, тако да je треба и сагледавати уз воЂење рачуна о свим тим специфичностима које проистичу из законског ретулисања ове Службе. Чини нам се да се све то нема доволно у виду када се на унутрашње односе у СДК примењују у основи прописи који важе за привредне организације. Овде je у питању једиа радна заједница односно једна радна организација која се не може изједначити, кад je реч о Служби као целини, ни са једним обликом удружеиих односно интегрисаних нривредних организација. С друге стране, при заузимању ставова о законитости Одлуке од 14. децембра 1970. године треба имати у виду однос уложеног рада и висине средстава остварених у 1970. години у целини СДК по основу наплате каннада за услуге по пословима царина, конфигурацију наших република у односу на центре увоза у нашој земли, као и оправдани захтев да у расподели овако на недовољно економски засноваиим критеријумима скупленом износу заједничких средстава равномерно учествују што више opra-