Анали Правног факултета у Београду

728

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y Билтену BCJ бр.. 31. од јануара 1971. године на страни 17. објављен je закључак: „Y жалби се може изнети и захтев за нов стаж, у ком случају не важе ограниченьа из чл. 184. ОЗПО”. Y пракси Врховног суда Србије примењиван je став из наведеног закључка када je главна управна ствар била право на инвалидску пензију или на старосну пензију а поступай je покренут пре истека рока из чл. 184. ст. 1. ОЗПО. Y том случају нови стаж je третиран као новащшьеница уз жалбу (beneficium novorum). Евидентирани правни став из пресуде. Y бр. 4260/70. као услов за примену ст. 1. чл. 130. 3YH узима само рок односно чшьеницу да je захтев проширен пре доношења првостепеног решења а не изјашњава се о другом услову који je са првим кумулирајући елеменат, не изјашњава се о битно истом чињеничном стању односно о идентитету основа захтева, већ га занемарује. Аа би се настали проблем разрепшо, нужно je претходно разјаснити и дефинисати појам чињеничног стања односно утврдити шта се подразумева под појмом „битно исто чињенично стање”. Y испитном поступку као фази управног поступка утврВује се „материјална истина” у цггљу правилног решења управне ствари. Y чл. 6. 3Yn прописано je „Y поступку се мора утврдити право стање ствари и у том циљу морају се утврдити све чињенице које су од важности за доношење законитог и правилног решења”. Актнвност органа управе je усмерена на утврВивање „материјалне истине”. С обзиром да чињенично стање треба да одговара овој истини, онда je у овој фази поступка актнвност органа управе усмерена на утврђнвање чшьеничног стагьа потребног за одлучивање. Доказивање je средство за утврВивање тог стања а квалитет тог стања односно његов атрибут je „материјална истина”. Чшьешще на којима се заснива непосредиа примена закона називају се важне чшьениде, одлучне чшъенице, правно релеватнтне чшьешще, односно по чл. 160, ст. 1. 3YH чшьешще које могу имати утицаја на решавање ствари а по чл. 6. 3Yn чињенице које су од важности за доношење законитог и правнлног решења. Поред правно релевантних чшьеница постоје и друге важне чињенице ко je се најчешће називају доказујуће чињенице јер доприносе утврВивању релевантних чигьеннца али не улазе у појам чињеничног стања, не служе као основа за непосредну примену права и могу и да изостану. Када употребљава термин чшьеница 3YH тада подразумева правно релевантне чињенице јер у ставу 1, чл. 159. каже: „Чшьешще на подлози којих се доноси решенье утврВују се доказима” а под доказима подразумева се све што je подобно утврБивагье релевантних чшьеница. Y том смислу 3Yn и у чл. 242, и 243. употребљава појам чињеница. Правне чињенице су догађаји независни од људске вол>е и лудске радгье односно лудско деловање а од интереса су за примену права, односно по објективном праву за них су везани настанак, промена или престанак правног односа. Неке чињенице не треба доказивати, ноторне чнњенице, чшъенице чије постојање закон претпоставља (presumtio iuris tantum) као и чињенице чије je постојање неоспорно чл. 160. 3YH. Такве чшъенице у скупини чине чињенично стање које, дакле, постоји мимо доказа а служи као основа за непосредну примену права. Могуће je да се непосредно примени пропис на чшьенично стање које не одговара „гфавом стању ствари”, не одго-