Анали Правног факултета у Београду

739

ДИСКУСИЈА

Б. Око квалификације бића кривичног дела „Насилничко понашање на јавном месту" из чл. 2926 КЗ Своједобним новелирањем Кривичног законика уведено J e и критично дело „насилничко понашање на јавном месту” чл. 2926. Елементи би&а тога кривичног дела предвиђени су на следећи начин: „Ко на јавном месту грубим вређањем или злоставл>ањем другога, вршењем насиља према другоме, изазивањем туче, дрским или безобзирним понашањем на други начин утрожава спокојсхво граВана или ремети јавни ред, а иегов ранији живот указује на склоност за оваквим понатпањем, казниће се затвором најмање три месеца”. Сматрам да ова ревизија, прво, нравно није одржива, и, друго, није друштвено целисходна. Изнећу овде основне аргументе за један овакав став. Ако се пажљиво анализирају елементи биВа овог кривичног дела, люже се тврдити да оно нема битна обележја ко ja мора да има свако кривично дело, да оно нема своју суштину, своје посебно биће (како се то каже у кривичноправној терминологии). Свако кривично дело, найме, мора имати своје посебно биће, своје посебне битне конститутивне елементе, а пре свега мора постојати одре Вена радња учиниоца (чињење или иечињен.е) као и одре Вена последица. Шта би било биће овога кривичног дела? Ако je реч о „вреВању или злостављању другога”, или о „вршењу насиља према другом”, о „изазивању туче” или, пак, о „дреком или безоб-зирном понашању којим се на други начин угрожава спокојство граВана или ремети јавни ред”, то je увек или одреВено посебно кривично дело или одреВени прекршај. Та су кривична дела односно прекршаји, меВутим, гфедвиВени позитивним законским прописима. Најмање je, пак, правно одрживо, по мом мишл>ен>у, оно што се овде говори о „ранијем животу” који „указује на склоност за оваквим понашањем”. То je један елеменат који би могао бити цењен доста субјективно, да не кажем субјективистички и арбитрерно, но који, изгледа ми, никако не би могао ићи у биће самог кривичног дела јер не улази у сасхав радње тога дела и сл. Није реч само о тешкоћама у вези са питатьем ко би и на који начин то ценно и утврВивао већ, пре свега, у питању je правка адекватност с обзиром на могућности законодавне инкриминације. Устав СФРЈ у чл. 49. утврВује да „нико не може бити кажњен за дело које, пре него што je учињено, није предвиВено законом или прописом заснованим на закону као кажњива радња и за које није прописана казна”. Суштински нету потребу, принцип и квалификацију утврВује и чл. 2. КЗ: „Нико не може бити кажњен за дело које, пре него што je учинено, није било законом одреВено као кривично дело и за које законом није прописано како ће се казнити онај који га учини”. Уосталом, ово je класично начело законитости. Оно, као што се зиди, захтева да нека делатност (чињење или нечињење) мора бити одреБена као кривично дело са својим посебним бићем итд. „Насилничко по-