Анали Правног факултета у Београду

740

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нашање”, бар по мом мишљењу, нема обележја одреВеног посебног кривичног дела и то пре света услед његове последње реченице. Оно je, у ствари, нешто мешовито ни кривично дело ни прекршај односно и кривично дело и прекршај. А штэ. ће бити од тога то зависи од оцене тога „ранијег живота” и „склоности” учиниоца, што, свакако, не улази у биће самога кривичног дела ко je би могло бити извршено, веђ je реч више о својствима учиниоца и сл. Обележја бића овога кривичног дела нису чврсто и јасно одређена законом, бар не што се тиче последњег наведеног његовог елемента, који изгледа треба да буде и основни и полазни критеријум и сврха ове инкримннације. Овде, меВутим, није реч само о некој апстрактној и формалноправној логици и резоновању. Ако су одређене друштвене потребе захтевале једну овакву инкриминацију, по мом мшпљењу, треба видети да ли те потребе које се овде не доводе у питагье могу бити на друга начин задовољене без једне овакве неодређене и неуобичајене инкриминације. Кад би простор дозвољавао, могло би се више и конкретније расправляйте о могућностима да се наш друштвени а посебно казненоправни систем бори са насилничким понашањем, кога je заиста све више и више. Ако буде извршено било ко je кривично дело од оних ко ja се у овој инкриминацији садрже, Кривични законик даје могућност да се изрекну доста високе казне све до општег максимума одређене врсте казне. Овај закон посебно предвиБа одре Бивање казне у случају поврата а такоБе и у случају тзв. вишеструког поврата, када се може изрећи и знатно строжа казна од оне која je предвиБена за одреВено кргшично дело. То треба имати у виду када се овде говори а то изгледа и јесте поента ствари о ранијем животу и склоностима учиниоца да врше оваква дела. Коначно, ако су предвиБене казне мале, могле би се евентуално и повећавати. Исто je то и са прекршајима; „ако су овлашћења судија за прекршаје мала, могла би им се датн и већа, конкретно у правду могућности изрицања већих, строжијих казни или других мера (што би по мом мишљењу и иначе требало радити, о чему je и у нашој јавности често било речи). Но, питање се поставља и овако: да ли je проблем у предвиБеним или у изречении казнами односно казнешш мерами због кривичних дела и прекршаја? Ако je проблем, пре свега, у овом другом, као што мени бар изгледа, онда ту треба да буде тежиште и његовог разрешаваньа. Jep, коначно, ако уводимо и ново кривично дело а не будемо изрицали одговарајуће казне и друге мере, ни то неће допргшети решењу самога проблема. И дал.е да ли je ово најпогоднији облик противу оваквих друштвено опасних делатности? Гради ли се овим једна, са становишта кривнчноправне материје, реВа, неуобичајенија, па чак би се могло рећи у некой симслу и вештачка творевина и поред могућности да се ова иначе евидентна друштвена потреба задовољи на друга начин? Треба ли поћи овим путем у једној ипак специфичној снтуацији, када je наша јавност са доста разлога опседнута извесним заиста све чешћим насилничким испадима и понашањима?