Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

ПОВОДОМ ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

Y току дискусије о реформи правосуђа дошле су до изражаја, поред осхалог, ове две правнополитичке тежње: прво, да ce надлежност општинског суда прошири тако да он буде суд првог степеыа за све спорове, са изузетком оних које због њиховог већег значаја треба да суди окружни суд. Ова тенденција стоји у тесној вези са проблемахиком уставне реформе. На овом месту се у ту проблематику не можемо да упуштамо, будући да то није цил> овог осврта. Рећи ћемо само толико да je питање по деле надлежности између општинског и окружног суда неодвојиво од питавьа степеновања, тачније, од питања који ће судови постојати и шта спада у делокрут сваког од њих. А то je питање чије решење, према Уставном амандману XXX тачка И, не улази у законодавну компетенцију федерације. APYги правнополитички захтев који je истакнут у дискусији, тицао ce ефикасности правосуђа: судови поступају споро и треба учинити нешто у диљу убрзања њиховог рада. Изменама и допунама Закона о парничном поступку, од 25. априла 1972. (Сл. л. СФРЈ, бр. 23/72), изражавају се, и пре коначне реорганизације судства, обе тежње у области грађанског правосуђа. Измене се односе, прво, на стварну надлежност и састав општинског суда: овај je ratione valons постао надлежан за спорове у којима вредност не прелази 50.000 динара (до сада 10.000), a судија појединац суди спорове у којима та вредност није већа од 10.000 динара (до сада 2.000). Поводом друге од ових измена примећујемо да два крупна принципа нашег правосудног система чине зборно суђење и учешће судија поротника у већу (чл. 137. и 140. Устава СФРЈ). У Закључцима АРУ штвен °-политичког већа Савезне скупштине, који су о проблемима правосуђа донесени после седнице од 14. јула 1970, каже се да децентрализација и подруштвљавање правосуђа захтевају да се сагледају могућности још активнијег учешћа пороте ( Ј ). Поротничко суђење у грађанским правним стварима остаје, дакле, и даље политички чврст принцип, упркос критици ко ja му ce y нашој литератури већ годинама упућује. Међутим, треба приметити да се зборно суђење и порота не потврђују у правном животу. Наиме, према једном слаборату Савезног савета за правосуђе из 1969. године, општински суд суди у већу само 30% спорова, док у преосталом проценту суди као инокосни

(1) Правый живот, 1970/10