Анали Правног факултета у Београду

796

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

условлено у Савезној Републици уколико je југословенски носилац осигурања сагласан са променом домицила, а иначе ову сагласност може ускратити само због здравственог стања односног лица, а може и накнадно дати своју сагласност (чл. 21). Споразум посебно не регулише примену немачког или југословенског закона односно сукоб закона који се примењује на осигурање за случај несреће на послу или професионалног обољења. Према томе, начелно се примењује општи критеријум који je раније изнет. Другим речима, на ова питања у вези са нашим радницима на раду у Немачкој примењује се немачко право па се према овом праву даје и квалификација појма несреће на послу, појма професиоиалног обољења, затим категорија лица која су обухваћена обавезним ш добровољним осигурањем и видови здравствене заштите, основ и врсте давања уколико наступи осигурани случај. Као несрећа на послу, према немачком унутрашњем праву о социјалном осигурању подразумева се свака несрећа која се доводила у току радног времена, пришком чувања, превоза, одржавања и замене средства за рад која су потребна за делатност предузећа у коме се ради. Несрећа на послу обухвата и оне несреће које су се догодиле на путу од места стана до радног места и обратно или на путу од стана до места стручног оспособљавања за потребе предузећа и обратно, од стана до места лечења, замене и обнове протеза или других помагала или до места лекарског прегледа у вези са претриъеном несрећом на послу ( 2 ). Исто тако несрећом на раду сматрају се и оне несреће које су се догодиле на путу приликом првог одласка органу надлежном за исплату зараде, ако je рок за исплату зараде доспео. Са несрећом на раду изједначене су и професионалне болести утврђене уредбом од 28. априуа 1961. ( 3 ). Поменуте несреће сматраће се као осигурани случај ако имају за последицу телесно оштећење или оштећење протезе односно ортопедског помагала којима се осигураник служи. Круг лица која су обхуваћена обавезним осигурањем за случај несреће на послу или професиоиалног обољења шири je од круга лица обухваћених обавезним здравственим осигурањем. То су сви радници, службеници, учесници у привреди, помоћно кућно особље, лица на пробном раду без обзира на врсту службе, године живота, имовно стање и на висину зараде и без обзира на то да ли уопште примају плату или не. Осигурање обоухвата и незапослена лица ако испуњавају одређене обавезе утврВене законом или обавезе које одреди управа рада (одлазак ради пријаве незапослености иуи одлазак у друго место ради пријављивања по налогу), за време стручног усавршавања, преквалификације итд.; самостални пољопривредни произвоВачи и њихови брачни другови који са њима живе у заједничком домаћинству и лица која раде у пољопривредним организацијама, лица која раде у пловидби, лица која учествују

р) Developements et tendences de la securité sociale, 1961—1963, страна 405.

(3) „СоциЈалио оспгурање радннка и службеника у СР Немачкој општн систем" из А . Савезног завода за социјално оснгурање, Београд, 1968, страна 26.