Анали Правног факултета у Београду

795

МЕБУНАРОДНО РЕГУЛИСАЊЕ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА ИЗМЕБУ СФРЈ И СРН

томе, номенклатура несрећа и професисналних оболегьа кумулира се и. према законодавству једне и према законодавству друге стране уговор нице. МеЬутим, обавезе носиоца оснгурања због умањене способности за рад наступиле услед несрећног случаја или професионалног обољења које се касније догодило y Немачкој а у вези je са последицама несрећног случаја или професионалног обол>ења раннје насталих у Југославији, утврВује се само према немачким прописима (чл. 19. Споразума). Другим, речима, обавезна давања због смањене способности и утврђивање процента смањене способности за рад немачка осигуравајућа организација утврВује само према немачком праву. За ову оцену узеће се у обзир само оне несређе и професионалне болести које су признате у јутословенском законодавству о социјалном осигурању и које су се десиле у Југославији. Док се настанак обавеза давања утврђује према закону земље на којој je настао последњи осигурани случај (несрећа или професионално оболење), ако je то право признато према прописима обе државе, давања у натури и давања у новцу пружају се само према прописима оне земле на чијој територији овлашћено лице има свој домицил (чл. 20, став 1). МеЬутим,, ако je за носиоца осигурања настала обавеза исплате ренте због професионалне болести, која je настала у обе земле и то било личне или породичне ренте (чл. 20, став 1, in jine став 2) онда сваки носилац осигурања (и у једној и у другој земли) обезбеђује део ренте према трајању посла који je према својој природи могао изазвати ово оболење. Оваква формулација обавеза немачког и југословенског носиоца осигурања почива у ствари на два елелlента: дужина радног стажа у току ко га je стечено оболење и природа посла у вези са којим je настало оболење. Први елеменат уведен je ради заштите осигуравајућих друштава било једне или друге земле од исплате ренте оним радницима који су исполили смањену трајну или привремену неспособност за рад кратко време по доласку у једну страну уговорницу а после проведеног рада у другој страни уговорници које je по својој природи угрозио оргагшзам радника. Други елеменат уведен je у корист радника, јер узимање у обзир природе посла и његов утицај на организам и здравствено стање радника имају ако не већи а онда сигурно исти значај као и дужина времена проведена на раду. Разуме се да овде треба имати у виду само радни стаж на оном радном месту ко je може да изазове исто или слично професионално обољење. Ако je на пример, јутословенски радник у Југославији радио на кесонским пословима или у руднику угла а у Немачкој je запослен у хемијској фабрици или поред високих пећи, радни стаж у Југославији не би требало да има значаја за исплату ренте услед гьегове смањене способности настале услед оболења од трованьа живом или испарења цинка и других хемијских једињења. Можда би Споразум требало допунити у том смислу да се узму у обзир и послови који по својој природи доприносе погоршању здравственог стања услед чега je олакшано иаступање професионалног оболења, а не само они послови који по својој природи могу (први пут) изазвати професионално оболење. Као и код здравственог осигурања и код осигурања за случај несреће на послу, ако je настанак давања у натури условл>ен у Југославији за лице које je пренело свој боравак у Немачку, неће бити такво давање-