Анали Правног факултета у Београду

верзална у тој мери да je откривамо све више као темељ било ко je друге функције у организации? Подаци о кадровима су релевантни за успешан; рад било које друге функције, па се морамо борити за њену афирмацију енергачније-него досада. Цплатти одговарају проблему, његовој садржини коју je одредио носилац радне функције и у систему аугомахске обраде~пбдатака користе се на основу употребе сложеног система »software«-a што je посао организатора и функционалних аналитичара који раде специјализовано у служби: информадионог система. Оно што je значјно то je знати пренети проблем, знати који су нам подаци потребни. А за то су потребил стручни кадрови: адаптирани на проблемски начин мишљења. Трећи елемент информације, вредност коју олређује корисншс информације, веома je сложена појава. Навешћемо само неке концепције о вредпоетима~квјв~се~мере^-Хо__СЈу1. Вредност коју информација има у односу на лакше или потпуније обављање непосредног радног задатка (различиту вредност овде информација може да има нпр. за руководиоца и за радника, јер je први одговоран и за укупан ток). 2. Вредност која настаје услед тога што без информације проблемане би ни било, односно не бисмо били свесни проблема, нити би одлука. о побољшању тока рада уопште била донета (могућност сазнања »knowledge value«). 3. Вредност коју информација има јер je довела до друкчије, боље одлуке. 4. Вредност коју информација има јер нас je довела до сазнања о ширим интересима у које се уклапамо (ООУР предузеће) и ослободила искључивог дејства „нижих потреба”. 5. Вредност коју информација има jep je довела до бржег доношења одлуке. 6. Вредност коју информација има јер смо смањили неизвесност у погледу дејства наше активности. (Неки аутори с правом тврде да цео систем информација служи управо постизању ове вредности: смањењу неизвесности у односу на околину унутар које се делује, па тако одређују и меру информације.) Y модерној привреди, преко 50 процената свих трошкова односе се ja трошкове око прибављања, прераде и употребе информација ( 7 ). Требало би да проценимо колико нас кошта недостатак правих информација нпр. о пласману, новој техиологији и организацији рада, о стручној спреми, новим радним местима и новим занимањима која ће настати у процесу развоја предузећа у следећих неколнко година. Укупни губици би вероватно износили и више од 50 процената трошкова, само, наравно тих губитака ми нисмо свесни услед непознавања потенцијала којим располажемо. Раширена заблуда je још увек да информација може бити посматрана као физички супстрат, и отуда највише ценимо њена квантитативна „рачуноводствена” обележја. У суштини информација je концептуална^

(7) А. Мс Donough, op. cit, стр. 11.

827

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ И РАЗБОР КАДРОВА