Анали Правног факултета у Београду

826

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Код изградње информационог система имамо пред собом проблем одређивања употребе информација у току рада: први део поступка руковања информацијом претставља утврВивање проблема који треба да савладамо и о коме треба да проучимо информацију да би га успешно решили. Други je који су нам подаци потребил да бисмо пронашли оптимално решење. Проблем и подаци заједно још не чине информацију; она настаје када joj се придода и вредност коју подацима и проблему одреВује корисник информације. Дакле, информација садржи три елемента: проблем, податке и вредност за корисника. Проблем произилази из дејства функције радне организације, односно из радног положа] а, радног места које заузима корисник информације. (Треба утврдити појаву све значајније повезаности система информација са врстом и ефикасношћу организадионе структуре. Ово стога што неефикасна организација оне!МОгућава тачно дефинисање проблема и огуда доводи до погрешног избора података који су нам потребни.) Емшгријски je такође утврВено да веће организације имају гушће комуникационе канале и већу количину гшформација у дејству. Како организација расте, потребе за информацнјама расту диспропорционално, јер се само тако може обезбедити јединство акције ( 5 ). Овај се проблем може савладати на два начина: преношење растућег броја информација може да се убрза, или већи број људи може да ce запосли њиховим преношењем у истом времену. Дакле, или ћемо, ако рачунамо са ннтеграцијом или развојем, почети са коришћењем техничких средсхава (рачунара) ради постизања веће брзине или ћемо запослити нови број људи ради обраде и пшрења потребних информацнја, чиме ћемо проузроковати нове проблеме организације, распона контроле средстава, елиминисања грешака итд. Није редак случај да се код нас поступи ина треВи начин: да пренос информација једноставно буде потиснут у други план, чиме се смањује информациона база за процесс одлучивања, одлуке постају несигурније, што води повећању несклада, несигурности, ентропије у систему као целини. Повећање органпзације има нарочито знача] но дејство на информације о кадровској служби односно функцији. При интеграции или ширењу још увек се несразмерно више рачуна води о материјалном елементу и енергетском потенцијалу будућег система a мање о кадровском потенцијалу од кога одлучујуће зависи раст новог система. Y првој фази интеграције примарно je често и пнтање расподеле моћи и утицаја унутар радне организације, поделе одговарајућнх функција на поједгше носыоце без познавања одговарајућих способности појединих носилаца да поднесу терет проширене одговорности. Потсетимо се зачас „Пптеровог принципа” (°). Проблеме и задатке могу да схвате ј едино стручки и образовани учесници у процесу рада. Према томе, са било које стране да приђемо савременом предузећу увек ћемо наићи на проблем праћења, развоја и изградње кадрова. Тешко je чак рећи није ли кадровска функција уни-

(5) Adrian Me Donough, ор. cit. стр. 43.

(6) Књига Dr Lawrence Peter-a и Raymonda Huila: »The Peter Principle«, William Morrow, 1969, изашла je y 15 издања за непунпх годину дана, до јануара 1970. у САД. Ynpomћено у iboj ce доказује теза да свако, пењућн се лсствнцама хијерархпје у организации, мора достићи ниво сопствене некомпетенције н неспособности.