Анали Правног факултета у Београду

825

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ И PA3BOJ КАДРОВА

мено комуникационим каналима и стручним службама и руководиоцима и органима управљања, и у том се случају информациона служба јавља у функдији стручне службе али и стручног органа самоуправних тела предузећа. Информације као целина најмање стају кад их je најмање. Међутим, непостојање развијеног Iшформадионог система кошта веома много јер предузеће није у стању да се, као динамички недетерминирани систем са окружењем адаптира на сталые промене околине унутар ко je живи, нити може да оптимално органнзује своје ресурсе. Тако оскудне иформаиије постају изванредно скупе, јер у перспективи отежавају па и онемогућавају живот предузећа, његову адаптацију и развој. Развијенији систем информација релативно све мање кошта. Ово се може и графички цриказати: .Сл. 1.

Произвођач на било ком нивоу удруженог рада утврђује вредност информације којима радна организација располаже и које он употреблена. Успех активности које су резултат употребе информација мери се тек након продеса извршења. Из овога следи закључак да сваки учесник у процесу рада индивидуални корисиик информације унапред одређује специфичне вредности свакој информацији која до њега допире и то на два начина: колико му информације, систематизоване и сређене помажу да оствари радни задатак и колико му информације помажу да схвати сопствени објективни интерес или увећа број сопствених интереса ( 4 ). Постаје јасно у којој мери je позиција сваког учесника самоуправљача значајна. Систем информација не вреди ако служи само руководиоцима или стручним службама.

(4) Dr Alex Niederberger: »Das betriebliche informât ionsystcm«, Wiesbaden 1967, стр. 34, слично и Stanford Goldman: »Information Theory«, Prentice Hall, 1954, exp. 63; Adrian Mc Donough: »Information Economic and management System« MC Graw Hill, 1963, стр. 22—23 итд.