Анали Правног факултета у Београду
111
ПРИКАЗЫ
када се не само стручнаци већ и много шири круг људи ннтересује за све оно што се дешава у свету монетарних кретања и збивана. Када сеима у виду да je у питању аутор који je готово визионарски још пре десетак и више година указнвао на потребу мењања и осавременавана међународког монетарног система и прихватања једне савременије концепције монетарне теорнје и монетарне политике, оыда публиковање једанаест његових радова, који иако објављени у разним приликама и разним часописима односно зборницима чине једну целину, свакако да треба, обележити и свесрдно поздравити. Први и најобимнији део ове збирке радова професора на Уннверзитету у Чшсагу и истакнутог светског монетаристе посвећен je проблемима монетарне теорије. После аналитичког приказа послератних тенденција у Јмонетарној политици и монетарној теорији, следи изузетыо интересантна нова формулацнја квантитативне теорије новца по којој je Фридман стекао неподељена признана меВу економистима и донекле умањио ранију славу Џона Мајнарда Кејнза и његових следбешжа. Даљи прилози односе се на. теоријске и емпријске резултате концепције о тражњи новца v савременим привредама, као и на понуду новца и промене у ценама и у самој производни. Пошто je на тај начин уобличен комплекс који дефинише ту нову квантитативну теорију новца, у наредна три прилога обращена су питана оптималне количине новца (новчане масе), теоријског оквира монетарне анализе и монетарне теорнје номиналног дохотка. Прилогом о контрареволуцији у монетарној теорији започиње други део книге професора Фридмана, посвећен анализи монетарне Сем тог прилога, налазе се још два друга која третирају шгтање улоге монетарне политгже и критички осврт на закашњавања и дејства монетарне политике. Док се за већину прилога садржаних у првом делу книге може рећи да су претежно теоријског карактера (мада не и без одређене дозе интересантне са становишта практичне примене), радови који чине други део книге су изузетно интересантнн управо због теоријског и практичног расматрана актуелних питана привредне политике и места које у тој политици треба да припадне монетарној, односно креднтно-монетарној политици. Фридман je у нима показао да je врсни познавалац реалних. односа и кретана у привредама савремених држава и да своја теоријска расматрана жели и успева да усклади са потребом да послуже практичном решавану конкретних проблема. Y трећем делу книге налази се само један прилог који говори ослободним девизним курсевима и који je професора Фридмана уврстио у ред неке врсте визионара који могу да на основу својих истраживана не само наговесте догађаје и проблеме који долазе, већ и истовремено укажу на алтернативна решена ко ja теорија може да понуди. Сви прилози у книзи професора Фридмана написани су и објављени релативно скоро, а најраније je објављен управо овај којим je аутор пледирао за увођене слободних девизних курсева још 1968. године, дакле пре садашне монетарне кризе која je само потврдила да je негова критика раније важећег система фиксних курсева била оправдана. Улажене у детаљнију анализу мишљена и ставова изнетих у ових једанаест радова које je професор Фридман објавио током последних пет година захтевало би много више простора и времена. При томе се ипак не би могло да читаоцу кроз приказ укаже ни на мали део богатства идеја и анализа које ову книгу чине изузетно вредном и значајиом у нашој не баш тако богатој литератури из домена монетарне теорије и монетарне политике. Треба свакако топло поздравити појаву ове книге на нашем језику и упутили комплименте Удружену банака Југославије и издавачком предузећу „Рад” који су книгу професора Милтона Фридмана објавили као прву у библиотеци Финансије и банкарство у којој се могу очекивати и други бисери финансијске теорије.
Ар
Мирослав Петровић