Анали Правног факултета у Београду

116

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Шеста, последња глава, обухвата закључна разматрана. Сматра се да je једино исправан пут остварења координације секторског и регионалног развоја на националном, регионалном и локалном нивоу. Ова усклађеност подразумева агрегирање регионалних планова у оквире општих планова и обратно, координацију између решоналног развоја, урбанизације и просторног планирања, одговарајуће учешће региона у доношењу одлука, изналажење најбољег односа измеВу иницијативе и координације итд. Овај рад професора Михаиловића, по питањима које покреће и закључцима до којих долази, свакако je већ наишао на одгоеарајуће признање свих оних који ce баве проблемима решоналног развоја. Он отвара нове могућности за свестраније разматрање и упоредно изучавање решоналног аспекта једне пређепе етапе социјалистичких земаља, a такође ствара услове за формирање једне одговарајуђе регионалне политике у садашњем моменту развоја. Ово посебно треба имати у виду у дво- и вишенационалним заједницама у којима покренута питања нарочито добијају у сензибилитету.

Миодраг Љ. Панић

Ар Обрад Рачић, ОСНОВНА НАЧЕЛА КОСМИЧКОГ ПРАВА, Институт за меВународну политику и прнвреду, Београд 1972, стр. 343 Последњих година појавило се у свету више радова посвећених меБународноправној проблематици истраживања и коришћења космоса. Ово je сасвим разумљиво када се има у виду брзи напредак науке и технике на овом пољу, а посебно чшьеница да се тековине тог напретка у све већој мери корнете у сасвим практичне еврхе и то како на мирнодопском тако и на војном пољу. Баш те практичне могућности коришћења космоса скреВу на себе пажњу пошто je неоспорно да их треба што пре и што детаљније регулисати, па самим тим и што пажљивије проучити пород осталог и са меВународноправне тачке гледшпта. То je навело и неколико југословенских научних установа да овој проблематицн посвете дужну пажњу. Међу њима једно од значајних места, без сумње, заузнма и Институт за меВународну политику и привреду у коме се већ низ година систематски ради на тој материји, a чији je дугогодшшьи сарадник и писац књнге коју имамо пред собом. Књига има поред увода три дела. Y уводу je писац укратко изнео историјат истраживања и коришћења космоса, главно проблеме које je овај развој изазвао у области међународног права и, најзад, одредио предмет свога рада. Што се тиче предмета, он се определио, како то уосталом и сам наслов дела указује, на обраду основних начела космичког права, на уштрб других у овом тренутку мање знача ј них питања. Сходно томе, у раду нису нашла место сва она питања која имају, по мишљењу аутора, чисто спекулативни или готово спекулативни карактер, као што je на пример питање права које би регулисало однос земаљске цпвилизације према интелигентним бићима на другим небеским телима, а такоВе ни неки специфични проблеми који се данас сасвим реално постављају и који без сумње спадају у домен савременог кос.мичког права, као што су то одговорност за штету проузроковану делатностима у космосу, телекомуникације посредством вештачких сателита или спасавагье космонаута у случају удеса. Први део књиге носи назив Опште меБународно право и извори космичког права и у њему се најпре даје оеврт на стање које je владало у време када меБународно право пије садржавало шиита што би се односило на делатности у космосу. То je била ситуација слична оној у доба првих почетака ваздухопловног права, и других нових грана меВународног права које су се појављивале и појављиваће се кад год буде дошло до нових зна-