Анали Правног факултета у Београду

118

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ности војне природе. Анализирајући досадаппье напоре на демилитаризации космоса, аутор наглашава значај чл. IV Уговора о космосу којим се предвиђа његова денуклеаризација, осврћући се посебно на његове недостатке који проистичу, пре свега, из неспремности великих сила да се од рекну могућности употребе својих интерконтиненталних ракетних система. Y космосу су, поред тога, дозвољене и неке активности класичне војне природе, а да би ствар била још гора и предвиБене мере инспекције су сасвим непотпуне. Ар Рачић из свега тога извлачи закључак да je „проблематика мирољубивости истраживања и коришћења космоса једна од оних на којима треба joui много радити како би дошло до адекватнијих решења”, односно како би поменуто начело могло да се примењује у пуном смислу те речи. Начело меБународне сарадње на истраживању и коришћењу космоса истакнуто je већ у првој резолуцији YH посвећеној космосу, a помшье ce и у готово свим документима донетим касније. Као што je то често случај и са другим ошпте усвојеннм начелима, у пракси се још није стигло нарочито далеко са његовим практичним спровоВењем у живот, па се највећи део рада на истраживању и коришћењу космоса и даље одвија од стране две космичке супер силе. Полазећи од ове чињениде, аутор закључује да би стварна меВународна сарадња заснована на широко] основи захтевала с једне стране спремност свих осталих земаља да уложе велике напоре и средства, а с друге, спремност великих сила да уопште приступе таквој сарадњи. То je нереално очекивати све док се не стекну повољнији услови у меБународним односима и док се не приступи решавану неких кључних питања са којима се меВународна заједница данас суочава, као што су разоружање, забрана и онемогућавање агресије и сл. Трећн део книге аутор je посветио једном од кључних питања савременог космичког права, питању просторног дефинисања космоса. Стара поставка да држава има апсолугни суверенитет над простором који се просторе изнад њене територије (према римској максими cuius est solum eins est usque ad coelum) уздрмана je већ појавом ваздухоплова, a лансирање космичких летелица je учинило готово бесмисленом, бар што се тиче надваздушног простора, jep je постало очигледно да jy je немогуће даље примењивати. Појавио се читав низ теорија о томе како одредити границу космоса и ваздушног омотача Земље, алн до данас није прихваћена ниједна тако да je питане и даље отворено, с там што се од мање-више теоретског, на почетку ере освајања космичког пространства, претворило у веома практично питање чије се решавање не може више дуго одлагати. Деталио размотривши развој ове проблематике у меВународноправној литератури и у пракси држава и меВународна организација, аутор закључује да je у овој области „мало шта извесно de lege lata, a још мање de lege ferenda”. Ствар ће моћи да се реши, као што je уосталом случај и са већином других проблема из ове области, једино као резултат трезвеног и дуготрајног споразумевана на нивоу влада, с том што ће решење зависити како од спремности влада на компромис тако и од развоја космичке технологи] е у датом тренутку. На крају овог приказа треба истаћи да посебну вредност книге представљају богата литература, пажливо сачшьени индекси и резимеи на руском и енглеском језику.

Mp.

Вид Вукасовић