Анали Правног факултета у Београду

122

АНАЛИ ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА

тсорисна су контролна питања ко ja студенту помажу да се учи формулисању одговора (др А. Гаме). О питању потребе постојана више уцбеника на истом предмету било je такоВе изражено више интересантних штшљења. По једнима, реч je о лажној дилеми (један или више уџбеника?), јер нико не може бити спречен да пише уцбеник нити спречен да учи по њему; слобода науке je нешто што се подразумева, само, основно je питање да ли je уџбеник добар или није (да би био нешто оригинално он треба да je синтеза стваралаштва од најмање 10 —15 го,дина) (др О. Станковић). Према томе, ништа не смета да има и више уцбеника ако има оних који могу да их напишу, само je питање шта тај уџбеник представља (др М. Јездић). Ако би ce остварио систем тзв. паралелне наставе (о чему постоје предлози у Комисији за реформу) у коме би сваки наставших водио „своје” студенте кроз целокупни процес наставе, вежбе, семинаре, итд., онда би чак било и пожељно гајити индивидуалност професора, који би предавао по свом уцбенику; међутим, уцбеник не би требало писати само ради каријере, него онда када аутор стварно нешто ново има да каже (др Д. Стојчевић). Питање које, по једном мишљењу, овде не може бити занемарено јест однос снага који постоји међу људима, који су често лични и осетљиви, а што je, опет, све слика н одраз стања у друштву: тако, налазимо ce y процесу сталног реформисана правног система те je тешко писати уцбеник када се доводе у питана неки основни правни принципи (на пример, пнтагье правног субјективитета основне организације удруженог рада) при чему разне дисциплине које се предају у истој ппсоле дају различита решена у основштм проблемима (на пример, Уставно право и ГраВанско право), а то je супротно педагошким принцшшма (др А. Гаме). Из низа других питана о којима je било речи у овој веома занимљивој и корисној дискусији наводимо следећа: у нашим уцбеницима има joui увек веома много исторкцизма, затим излагања са позиција граБанског друштва, a недовољно развијене марксистичке мисли и савремених решена (др М. Курдулија); поред свега што je речено, треба водити рачуна и о финансијској способности студената да купе уцбеник поготову ако je реч о тзв. уцбеничком материјалу (др М. Јездић); не треба сувише инсистирати на откланану поклапана матерпје која се излаже у уцбеницима различитих предмета из страха да не буде понављана, јер тада може доћи до запостављања извесних важних гагтана (нарочито у тзв. граничним областима), а што je много горе од понављана (др В. Димитријевић); најзад, основна претпоставка за побољшане квалитета уцбеника јесте постојане једне научне атмосфере са финим показатељима, лишене личних момената, а то може да остварн само једна средина у којој je развијена критичност и толерантност мншљења (др О. Станковнћ).

Ар

Предраг Шујелић

НАГРАДЕ СТУДЕНТИМА ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ СМРТИ АЛБЕРТА ВАЈСА

Поводом педесетогодишнице Змајеве смрти напнсао je Борислав Михајловић Михиз: „Оценено je, мислим с правом, .најмане вреде ош! народи који не поштују своје мртве”. Требало би додати: нарочито онда када су ти мртви и те како живи” (Кннжевни разговори, стр. 253). Овог пролећа навршило се девет годхша од смрти професора Л\берта Вајса. Игром случаја Алребт Bajc je прегиинуо 4. априла на сам Дан студената Београдског универзитета. Тим поводом je и ове године у оквиру Општег семинара за историју државе и права и Клуба пријатеља Римског права »Forum romanum« одржана комеморативна свечаност и подела награда из фонда „Алберта Bajca” за најуспешније радове из правке исто-