Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ката. Тако je и по Уставу чл. 14, тако je, да иронија буде већа, и по чл. 48. Закона о инв. и пенз. осигурању Србије, у коме су везане исте последние, за обављање самосталне делатности, као и за рад у радном односу, обустава исплате пензије! Морамо овде ипак истаћи, да ова „истоветност” по чл. 48 наведеног Закона, има бар један недостатак. Наиме, решење из овог прописа, у односу на обавл>ан>е самосталне делатности, поред осталог, не може се довести у склад ни са начелом do ut des, које je код овог осигурања потпуно индивидуалисано, с обзиром да носиоци овог рада, сами плаћају све износе за осигурање, као ј едини материјални основ на коме вьихова пензија почива, и из кога настаје, пошто je унапред у целости покрывена и обезбећена овим уплатама. Овако унапред уплаћена пензија има да обезбеди и овим носиоцима личног рада ону социјалну и материјалну сигурност и стабилност, коју захтева и гаранту] е Устав, и то у време када се више не може, или, још боље, не мора радити, да би се тим радом могла даље обезбеВивати. Због начела, на ко.ме je засновано, а то je do ut des, осигурање ових радника по основу личног рада, у чему заједница нити било ко други, ни делимично не учествује, њихово остваривање права на пензију није ништа друго него враћање, и то само делимично. онога што су они већ уплатили С l2 ). Све je ово ближе прицизирано и утврђено одговарајућим уговорима о осигурању носилаца личног рада у самосталнйм делатностима, а што се тиче адвокатуре, односно адвоката са територије Србије, то je уреВено и последним Уговором о спровоБењу оснгурања адвоката-чланова Адвокатске коморе у СР Србији и Адвокатске коморе у АП Војводини, који je ступио на снагу 1. јануара 1969. године, слично je и за остале адвокате-чланове других комора у Југославији ( ls ). (Сл. гласник Србије бр. 8/69). 4. Полазећи од наведених начела, и у њима утврБених права радника-осигураника, као корелата његових унапред му наметнутих и од њега нзвршених обавеза. Устав утврБује оно што je најбитније у њиховом садржају, утврВује оно основно и трајно, што одреВује човеков положај у друштву, а то су рад и резултати рада, како се то дефинише већ и у чл. 7. Устава: „...Једино рад и резултати рада одређују материјални и друштвени положај човека”. И оно што je битно у овом раду и његовим резултатима, јесте то да je он непосредно везан за личност човека. То je рад одређене личности, једном речју, то je човеков рад. То потврВује и Начело из ст. 2,

(12) Чл. 138. Основног закона о радним односима (Сл. л. 12/70) у односном делу гласи: ~(1) Радни људи који личним радом самостално врше културну, проаесионалну или другу сличну делатност (самостални уметници, адвоката, самосталне занатлије и сл.) имају право да удружују свој рад и образују привремене или трајне радне заједнице.

(2) По основу свог личног рада радни л. уди из ст. 1. овог члана имају у основи иста друштвено-економски положај и исте дужности и права као и члановн радних заједннца радних организацнја". Види и Амандман XXIV уз Устав СФРЈ.

(13) У београдском недељнику НИН, бр. 1157. од 11. марта 1973. под насловом ~Ко су наши пензионери", објавл.ено je писмо Благоја Војиновнђа, у коме се тврди, да само код стажа од 25,5, (узето просечно за све ст. и инв. пензионере) и улагања кроз то време, и његовог уредног капиталисања, припадајућа пензија после тога, износи чак и нетто мање од камате, коју Завод за осигурање добија на плаћени допринос осигураника. Према овоме, ~главница" остаје у целини Заводу!