Анали Правног факултета у Београду

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рад одобрава Министарство здравља. Да би се добило потребно одобрење, ове установе морају доказати да располажу специјалистима из области хирургије и биологије који ће бити способни да овакве операције успешно обаве (Закон бр. 458. о трансплантацији бубрега измеВу жнвих лица, од 26. VI 1967). Сличне одредбе садржи и законодавство Шведске (чл. 2. Закона о пресађивању ткива и других биолошких материја са умрлих лица, од 1958. године), затим, законодавство Бразила (Закон о пресађивању ткива, органа и делова леша у терапеутске или научне сврхе, од 10. VIII 1968) и Совјетског Савеза (Приказ Министарства здравохраненија СССР, бр. 88, од 16. II 1954). 3) Потреба специјализације установа, односно клиника где се врше трансплантације, не може се замислити без посебне специјалнзације лекара и другог медицинског особља неопходног за вршење оваквих операција. Потреба посебне специјализације лекара који врше трансплантацију, падразумева у ствари непосредну квалификованост две екипе; екипе која испитује даваоца неког тела и екипе ко ja се стара о примаоцу датог дела тела. Мада се може говорити о обједињавању задатка ове две екипе, на тај начин што би једна екипа обављала обе ове делатности, по правилу, свака екипа обавља само једну врсту од ових делатности. Овакав став се у подједнакој мери односи на све случајеве припремања даваоца за трансплантацију, а посебно за случај када je у питању одузимање делова тела са умрлих лица, кад треба утврдити смрт лица које се појављује као давалац. Кад je реч о екипи која треба да утврди наступање смрти пацијента-даваоца неког дела тела за траншлантацију, онда се предвиВа да свака институција ко ja je овлашћена да врши узимање делова тела са умрлих лица, мора имати по стручним квалификацијама и по способности квалификовани персонал који може издати уверење у тренутку наступања смрти 123).I 23 ). Практично утврВивање смрти у оваквнм случајевима утврђује конзилијум лекара који сачињавају лекар ошпте медицине, лекар-специјалиста за реанимацију и неуролог-специјалиста за електроенцефалографију ( 24 ). Када je реч о условима које мора испунити екипа која непосредно врпш трансплантацију, треба на првом месту споменути Декларацију Националне академије САД која прописује: хируршка екипа мора поседовати велико искуство стечено на испитивањима у лабораторији и мора показати да располаже не само техничким способностима већ исто тако и комплетним познавањем биолошких процеса који утрожавају живот пресаБеног ткива и који доводе до његовог одбацивања, као и да располаже знањима о спречавању наступања оваквих последица. Хируршка екипа мора сарађивати са истражнвачима у области имунологије, наро-

(23) Ово je став италнјанског законодавства (вид. Декрет Председника Републике бр. 300, 20. I 1961 (чл. 3).

(24) Такође став италијанског законодавства (вид. Декрет Председника Републнке, од 11. 111 1969. године). Слнчан овоме je и став који се среће у француском законодавству: ■ „Сматра се да смрт лица које je подвргнуто продуженој реанимацији, треба да буде утврВена после консултовагьа два лекара од којих један обавезно мора бити шеф прије.мне службе, или његов законом одреЬенн заменик и увек када je то могуће, уз помоћ специјалисте за - слектроенцефалографнју" (Наредба министра за социјална питања од 24. IV 1968. године).