Анали Правног факултета у Београду

ПОЛОЖА! СТАРЫХ ЛУДИ Y ПОРОДИДИ

иса тог становшпта, геронтологи] a je друга део животног циклуса поје динца поделила у три периода: а) сенесенцијум (од 40 до 60 год.) временска претходница старости; б) сенијум (од 60 до 80 год.) стање старости у коме се свака индивидуа налази; в) сенилност: то je индивидуално стање и независно од година ( 8 ). Према неким другим поделама другог периода животног циклуса, разликује се средње доба (од 45 до 64 године) рани период старости (од 65 до 74) и старост изнад 75 година (позна старост) ( 9 ). Ако се старост посматра у односу на циклусе породичног живота, неки писци разликују: а) период када деца напуштају родитељску породицу (45 —59 год.); б) период после изласка деце из породиде у коме се, по правилу, родитељска породила своди на брачиу трупу (59 —75); в) период када родитељ остаје сам, после смрти брачног друга (преко 75 год.) ( 10 ). Са становгппта професионалне активности старих дуди извршена je подела на: а) период касне зрелости (45 —54); б) предпензионерски период (55 —64); в) рани пензионерски период (65 —74); г) касни пензионерски период (после 75. године) ( 13 ). Ових неколико примера показују да није могуће прецизно утврдити почетак старости, jep се мишљења научника о томе сасвим не подударају. Зато би било потребно определити се за једну од наведених година: 60 или 65. С обзиром да се у инстраживањима која смо проучавали, употреблавају обе старосне границе, то питање морамо оставити отворено док се истраживачи старости не договоре и не уједначе свој став. Друго питање јесте однос измеВу пост-родитељског периода и периода старости, jep се они очигледно не морају поклапати. Пошто се данас у развијеним индустријским землама све раније ступа у брак (просек за младића 22 за девојку 18 година), (“а), то су родители још увек релативно млади када њихова деца напуштају „породични дом”. Зато и неки амерички социолози узимају да тај период почшье у 45-тој и траје до 55 a најкасније до 59. године. Могуће je, стога, да тај први период изласка деце из родителске породице не само да није тежак за родителе већ и да je најсретнији период у животу родители (о томе видети под V овог рада). Тек касније, са наступањем праве старости (сенијума) и са јавлањем здравствених и матери] алних проблема родители, долази до потребе интензивније међугенерацијске сарадње и узајамне солидарности. Значајно je и претходно питање; у којој мери категорија старих луди у савременом друштву представла аутономну демографску скупину и да ли и по својој квантитативно] заступлености захтева посебну друш-

(8) М. Живковић, исто, стр. 10.

(9) Ову и сличив поделе заступају неки амерички социолози и геронтолози, као и Америчка асоцијација народног здравл,а.

(io) Ова je подела такође у основи прихваћена од већине писала са мањим варијацијама у погледу дужине трајања појединих периода, нарочито првог: ~деца напуштају породицу" (launching stage), који по некима траје од 45, до 54, (Томпсон и Стрејб), a такође и у погледу последњег периода (према Хилу он почиње са 77 година). Ми сматрамо да je ова подела најподеснија, па ћемо je применити у овом раду.

(и) Thompson, W. and Streib Gordon ~Meaningful in a Family Cor.text, pp. 177—211 y књизи R. W. Kleemeier, Aging and Leisure, New York, 1961.

(Ha) J. Mogey, Реферат на VI интернационалном семинару за истраживање породице, Социологија, Београд, 1961, бр. 3—4, стр. 197—198.