Анали Правног факултета у Београду

62

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

твену пажњу измену досадашње демографске,, социјалне, економске и породичне политике? Несумњиво je да број старих л>уди у индустријском друштву рапидно расте. Старост постаје све присутнији феномен. Стара популација представла све већи део укупног становншптва. Популациону експлозију прати „сенектуциона” експлозија, тј. нагли пораст удела најстаријих генерација у укупној популацији. Рачуна се да данас у свету живи око 150 милиона особа старијих од 65 година. С друге стране, продужава се просечан век човека: од 33 године у старој Грчкој на близу 70 година у индустријским земљама. Све je већи број стогодишњака, метузалема, који ce одржавају у животу захвалујући много поволнијим условима живота и развоју модерне медицине. ТакоВе ce смањује смртност уопште, а расте могућност да .много већи број лица доживи дубоку старост. Повеђање броја старих људи веома je видљиво и у Јутославији, као и могућност да се доживи дубока старост. Неколико података указаће на ову појаву: а) Проценат становншса старих 60 и выше година у укупном становншитву у годинама пописа становншптва: 1921. и 1971. године. Y Југославији je 1921. године лица старијих од 60 година било 8,796, а 1971. према нроценама више од 1296. По републикама слика je слична сем за СР Македонију; БиХ: 5,6% према 7,7%, Црна Гора: 9,8% —11%; Хрватска; B,B°/о 14,8%; Македонија 11,1% —8,8%; Словеннја 10,3% (непознато) године било je 12,3%; Србија; 8,4% —12,9% (укупно); Србија уже подручје: 8,5%; Војводина; 9,5% —14,8%; Косово;33,o/6 0 /»—7Д°/о ( 12 ). б) Поред 12«/о од укупне популације, стари људи представљају 18% од политики активног становншитва у нашој земли. Ако се садаппьи трендови наставе, предвиђа се да ће за 25 година стара популација представлати око 1/4 од укупне политички активне популације. Због тога се ова популација никако не може третирати само као биолошка скупила, већ као редативно хомогена социјална група-слој, који тражи овоја права и свој друштвени опстанак ( 13 ). в) „Повратак” старих на друштвену позорницу изазвао je многе непредвиђене тешкоће. Аруштво и његове институције нису спремно дочекали овај догађај. Зато се стиче утисак да се индустријско друштво и стари луди налазе у односу меЬусобне отуђености. Y суштини шгтање ce своди на социјални положај старих луди у друштву, на проблем класне диференцијације која највише погађа старе, јер су они најсиромашнија, пајнеобразованија и најизолованија структура друштва. Они имају и шогобројне специфичне проблеме здравствене, социјалне и емоционалне природе. На вредносном плану друштво се удалило од правил хуманистичких цилева у односу на старе, због чега делимично и идеологи ja и политика, право, па чак и наука нису joui увегс одговорили на фундаментална питања смисла људске егзистенције у старости. Ово утолико пре што су виши стандард и медицина продужили човеков живот, али лгу нису про-

(12) Подаци за 1971; према полису становништва, обрадиле Боса Пилений и Лиљана Тацовић, сараднипи Института за соцнјалну политику у Београду.

Саз) Према М. Живковићу, исто, стр. 19. и 97—98.