Анали Правног факултета у Београду

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

контрадикторности и једнакости странака,. Међународни суд je у својој лосадашњој пракси поступао у складу с тим начелима. Нарочито je и у најновијем спору узео у обзир све околности које би била могла изнијети одсутна странка, обазирући се и на тврдње и доказе који нису изравно пред Суд изнесени. Велика већина (14 : 1) којом je створена одлука о пресуди показује да je у том поступку Суд извршио свој задатак у складу с врховшш начелима међународног судског поступка.

Jur aj Andrassy

РЕЗЮМЕ Решение, вынесенное в отсуствие не.чвившейся стороны, относящееся к компетенции Международного суда правды Решение Международного суда правды, принятое 2 февраля 1973 г. та вопросу компетенции в области рыболовства, послужило, поводом к рассмотрению юриспруденции Суда, относящейся на применение ст. 53 его Устава, дающей право суду выносить решения в отсутствие одной из сторон. В первой части статьи автор объясняет причины, по которым введено разбирательство дела в отсутствие сторон. Он приводит разные возможности, к которым нередко прибегают те, кто опасается проигрыша процесса, позволяющие парализовать ход судебного разбирательства в Международном суде, и знакомит каквим образом парируется подобная тактика. Он также дает краткий обзор случаев, когда суд заседал в отсутствие одной из сторон: Электрокампания из Софии, Детройта и Корфу (возмещение пубытков), Ноттебом, Англо-иранский. Втарая часть статьи касается вопроса компетенции в области рыболова и знакомит с аргументами решений, приводя также положения, указывающие на провизорные меры. В третьей части автор констатирует, что интересы отсутствующей стороны в достаточной степени защищают положения ст. 53 Устава, а также юрисдикция суда. SUMMARY Judgment in default concerning the jurisdiction of the International Court of Justice The judgment of the International Court of Justice, delivered on "February 2, 1973 in the Fisheries Jurisdiction Case, gives the opportunity to revue the practice of the Court concerning the application of art. 53 of its Statute empowering the- Court to procede in default of appearance of one of the parties. In the first part of the present paper the author explains the reasons for introducing the procedure in default and deals with several possibilities (mostly used by the prospective losing party) aiming at paralysing the procedure before an international judge. He indicates the means which should make such tactics ineffective. Furthermore, he gives a short narrative of pertinent cases before the Court and its predecessor: Electricity Company of Sofia, Corfu Channel Case (compensation).