Анали Правног факултета у Београду

23

ПРАВИЛА О ЗАШТИТИ И НЕПРИКОСНОВЕНОСТИ ДИПЛ. ПРЕДСТАВНИКА

представника и других лица која по међународном праву уживају специјалну заштиту, признајући истовремено да je питање ових злочина према паведеним лицима само један од аспеката много ширег проблема с којим се свет данас суочава, а то je проблем тероризма уопште. Према томе, ово je само једна, али веома важна, етапа у процесу формулисања правила ко ja теже организовању међународне сарадње у циљу спречавања, сузбијања и кажњавања свих аката тероризма. Треба напоменути да je у вези с тим неколико чланова Комисије било мишљења да извршење постављеног задатка не треба ограничити само на злочине против напред наведених лица, већ поћи за неким примерима из најскорије праксе ( 13 ) и узети у обзир израду правила о заштнти против аката тероризма уопште. Друга су изразили сумњу у то, указујући на пример из доба Друштва народа када je донет правки инструмент који није никада ступио на снагу ( 14 ). Y току опште дебате о овом Нацрту, сем о питању његовог домашаја, било je такође примедби и у вези ca методом рада, jep су неки чланови Комисије за меВународно право сматрали да хитност поступка није доползи разлог да се напусти традиционална и у пракси проверена процедура коју je Комисија увек примешивала, а она се састоји у именовању специјалног известиоца ca задатком да питање свестрано проучи и припреми преднацрт чланова који би затим Комисија детално разматрала. Ови приговори су долазили углавном од оних чланова Комисије који су заступали теорију „политичких злочина” и принцип територијалног азила који у земљама Латпнске Америке представља траднционално право. Ипак, већина чланова Комисије за међународно право одбацила je горње примедбе, полазећи од захтева Генералне скупштине изражених у Резолуцији 2780 (XXVI) и одговора влада држава-чланица на шгтање које им je поставио Генерални секретар сходно наведено ј Резолуцији. Од 26 примљених одговора, само су три изражавала негативаы став према предузетој акцији. Тако je Комисија решила да убрза рад и донекле скрати поступак у изради нацрта допунских правила о заштити дипломатских представника и да га достави Генералној скупштини YH на њеном XXVII заседању. На бази поднетих јој матери ј ала и претходно вођених дискусија, Комисија за међународно право направила je и прихватила један текст под насловом „Нацрт чланова о спречавању и сузбијању злочина извршених против дипломатских представника и других лица ко ja имају право на меВународну заштиту” ( 15 ), састављен од 12 чланова. Објашњавајући разлоге ко]и су довели до усвајања ових чланова, Комисија истине да „насилнички напади против дипломатских представника и других лица ко ja уживају посебну заштиту сходно меВународном праву, имају за последицу не само озбиљно рушење самог механизма којем je цил да обезбеди међу-

(13) Ha пр. Конвенција за сузбијање незаконитих .аката уперених против безбедности цивилне авијације, потписана у Монтреалу 23. септембра 1971. или Конвенција за сузбијање иезаконите заплене (узапћеља) ваздухоплова, потписана у Хагу 16. септ. 1970.

(14) Convention pour la prévention et la répression du terrorisme conclue le 16 nov. 1937. (D0c.C.546 (1). M.383 (1). 1937. V.).

(is) A/8710/Rev. 1., chapitre 111, Б.