Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ СТАТУС РАЗЛИЧИТ ОД НЕУТРАЛНОСТИ И ЗАРАЋЕНОСТИ

Колешивна сигурност и неутралност , Дубока антиномија карактеризује однос измеВу неутралности и колективне сигурности. Неутралност налаже нецристрасност и уздржавање у односу спрам. обадвије зараћене стране, а колективна сигурност пристрасност и интервенцију у корист оне стране у сукобу која je жртва нападаја. Неутралност по својој суштини претпоставла легалност рата као средства нащюналне политике и право сваке државе да интервенира аш не интервенира у рагу. Колективна сигурност, насупрот томе, ослања се на разликовање правно дозволеног рата од забрањеног рата и нравно обавезује државе да помогну он oj страны у сукобу која води правно дозволен рат. Неутралност и колективна сигурност не .могу коегзистирати, „што je више једне мање je друге” С 1 ). Y међународноправној знаности та je инкомпатибилност подијелила знанственике: једни енергично негирају могућност постојања права неутралности у суставу колективне сигурности, други инсистирају на нромјенама у тој грани права које je изазвао развој меВународне заједниде, а трейи, једако уважени стручњаци, истовремено бране гледншта о валаности класичног права неутралности садржаног у међународноправним обичајима и ханшам конвенцијама од 1907. године. Негирање неутралности. Гледишта о ннкомпатибилности неутралиости и колективне сигурности изражена су захваљујући промјенама и новинама које су у меВународне односе унијели Повела Уједињених народа, Пакт Лиге народа и неки други знача јни међународни уговори (особито Briand-Kelloggov пакт и Saavedra-Lamas). Након ступања на снагу Повеле Уједињених народа чинило се да ће негирање права неутралности сасвим превладати. На конференции у Сак Франциску, приликом утврВивања коначног текста Повеле УН, Француска je предлагала да се у текст унесу ријечи: „учешће у Организацији садржи обавезе инкомпатибилне са статусом неутралности”, али je амандман одбијен јер су делегаты сматрали да je смисао француске допуне implicite већ садржан у предложеном нацрту Повеле. На сличан се начин реагирало и у доктрины. На првом послијератном засједању International Law Association-a, 1946, британ-

(i) Morgenthau: Neutraility and Neutralism, The Year Book of World Affairs 1957, Voi. 11, p. 56.