Анали Правног факултета у Београду

256

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ски правник С. G. Dehn je истакао како су ишчезли и „суверено право држава на рат” и „неутралност као правый статус”. Големе обавезе према зараћенима које неутралност садржи и голема права која им признаје, тврдио je он, „у цијелости су у нескладу с позитивним обавезама ко je су чланице преузеле на темељу Повеље ... ( 2 ). „Члашща Уједињених народа моћи ће убудуће остати неутралном писао je 1946. године совјетски правник Е. Коровин једино у изнимном случају кад рат избије између двију држава нечлашща и ако Уједињени народи не буду сматрали нужним подузети мјере да зауставе тај рат. У свим другим случајевима члашще ће пружати Уједињеним народима сваку помоћ у свим превентивним и принудним акцијама које подузму против евентуалног нападача (чл. 2. т. 5). Будући да je агресија међународни злочин, неутралност бива начин прешутног пристанка на тај злочин. ( 3 ) Ако су обавезе из чл. 2, т. 5, Повеље УН нзметнуте и државама неч\аницама Уједињених народа на темељу чл. 2, т. 6. Повел.е УН, сматрао je Келсен, „држава нечлашща не може, позивајући се на йене обавезе из неутралности или њен статус трајне неутралности, одбити пружање помоћи принудној акцији које су Уједињени народи подузели против чланице или државе нечланице” ( 4 ). Другим ријечима, ако Повела има карактер опћег међународног права онда „она у начелу дерогара правну установу неутралности” јер шце могуће поступатн у складу с једним од темељних начела неутралности непристрасно ( б ). И у нашој међународноправној литературы заступлено je гледиште да je неутралност инкомпатибилна с чланством у Уједињеним народима и суставом колективне сигурности. „Право Повеле наставља само тенденцију која се очитовала већ и прије и на правном и на меВународнополитичком пољу”, пише Ј. Andrassy. „Будући да су потписници Briand-Kelloggova пакта и пакта Saavedra Lamas прогласили недопуштеним служеие ратом као средством државне политике, сваки прекршител тих уговора долази у сукоб према свим осталим потписницима, и они не могу према њему и према појави навалнога рата остати у ставу потпуне непристрасности ( 6 ). Стога и „у суставу колективне сигурности, како се жели остварити Уједињеним народима, нема мјеста неутралности ( 7 ). Анализирајући правый сустав Уједињених народа С. Аврамов je засебно указала на начелну одредбу садржану у Чј\. 43. Повеље YH на темелу које „у колективним мерама, предузетим по налогу Савета безбедности морају узети учешћа све државе чланице које Савет позове” ( 8 ). Пре-

(2) International Law Association, Cambridge, 1946, pp. 39 et seq.

(3) The Second World War and International Law, AJIL, 1946, No. 40, p. 754. Коровин je касније своје гледшпте измијенио (исп. његов чланак: „Проблемма неутралитета на современном етапе, Международна ja жизњ, 1958, No. 3).

(4) The Law of the United Nations, New York, 1951, p. 94.

(5) Kelsen: Théorie du Droit International Public, Recueil des Cours, 1953, 111, t. 84, pp. 59—60.

(fi) Међународно право, Загреб, 1971, стр. 567. (7) Ibid., стр. 566.

(8) С. Аврамов: Међународно јавно право, друго измен,, и доп. нздање, „Савремена ад.министрација" Београд, стр. 91. Тако и Перазић, Међународно ратно право, Београд, 1966, стр. 259.