Анали Правног факултета у Београду

280

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ке које немају много везе ca ставовима јавног мњења. Чак и онда када ce подударе резултати испитивања јавног мњења и одлуке влада и хада су ове одлуке донете пре због владиних процена ситуације а не зато што су у складу ca јавним мњењем. Заврпшвши овако опис облика и појава меВународног, живота аутор се сусрео с тешкоћама које дескриптивни метод није у стању да отклони. То су проблеми који настају у меВународном животу интеракцијом ових појава у њему и решења која су сагледива као излаз из ових проблема. Да би ипак остао на дескриптивном нивоу, јер му претходна грађа не пружа могућности стварања теоријског система, аутор ce опредељује за нормативни метод примењиван у меЬународном праву. Наиме, он покушана да наВе решења на тај начин што истражује оно што би требало да се учини како бн се проблеми меВународног живота лакше решили. Путеве за решење ових проблема он в иди тако што би се, прво, учврстила правила понашања у међународшш односима развојем меВународног права, затим друто, што би се тежило задовољењу интереса свих актера ових односа и најзад, треће, успосхављањем поретка у коме би било могуће прибећи и сили за његово очување. Примена дескриптивног метода у проучавању меВународних односа je несумњиво корисна али се може запазити да и у најуспешнијим примерима гьегове примене, он показује недостатке који могу бити отклоњенн само применом теоријског метода. Не може се пак рећи да дескриптивнн метод може бити примењен у потпуности без основшгх полазних теоријских ставова, што показује и кгьига Марсел-а Мерле-а. МеБутим, оно што њему недостаје јесте истраживање законитости или правнлности у међународном животу тако да се искључиво његово.м применом не могу остварити задаци које наука има као облик људске делатности. Његов знача] за науку je ипак велики јер ошlсујући појаве може доћи и до појединачних законитости о њима а то je већ полазна тачка ка откривању научних закона. Наука о меБународним односима као млада друштвена наука мора и даље неговати дескриптивни метод јер јој недостају многи општи теоријски ставови који научно објашњавају појаве меВународног живота. Он je нужан jep би иначе многе појаве меВународног живота остале ван домашаја науке. Сам опис ових појава je у иеком смислу претходна радња научног поступка проучавања меВународних односа. Овако сакупљени и описани подаци из меВународних односа могу корисно послужити у каснијим теоријским обрадама, што се уосталом ради и у другим наукама које имају знатно дужу траднцију и много боље прњ\агођене и разраБене методске поступке. Y настави меВународних односа овај метод може бити такоБе веома користан, поготову у практичном раду који прати наставу, вежбама, научно-истраживачкој пракси па и изради семинарских радова. На овај начин студенти могу лшого лакше да савладају почетне препреке у научном истраживању а то нарочито зато што на овај начни могу да доБу до неопходних претходних знања без којих се тешко може спровести научно истраживање.

Радослав Стојановић