Анали Правног факултета у Београду

279

О ЈЕДНОМ МЕТОДУ проучавања мебународних односа

ипак не може избећи заклучак да je ова политика учинила много у разбијању затворене блоковске структуре међународне заједнице. Као што нам je описом настајања и организованна блокова показао процес биполаризације, тако нам исто описом процеса дезинтеграције блокова указује на настајање полицентричке равнотеже снага. Основни чиниоди по њему су проширење круга земаља ca нуклеарним оружјем, затим, немоћ савеза да пружи заштиту сваком члану и диференцијацнја моћи унутар насталих блокова. Осамостаљење Западне Европе и економски и политички, створило je основу за њену самосталну политику у одпосу на САД, што се слично догодило и у односима СССР —Кина. Мада у овом другом случају идеологија игра већу улогу него у првом, Мерле види нешто заједничко у оба ова примера. Поред држава и њихове моћи, значајну улогу у меВународним односима имају и различите интересна трупе међународног карактера. То су интернационалне политичке партије, меЬународни синдикату цркве, приватне компаније и међународно јавно мњење. Од политичких партија описан je и обрађен утидај Комунистичке интернационале, Содијалистичке интернационале, Светске уније демохришћаиа и неке друге. Блиско деловању политичких партија je и деловање меВународно организованих синдиката од којих су најзначајнији Светска синдикална федерација створена 1945. године. МеВународна конфедерација слободних синдиката. Мада су ове организације интернационалне по своме саставу, често се дешава да се њихово деловање поклапа ca меВународном политиком неке групације држава, што je нарочито било карактеристично у периоду хладног рата. У лога цркве у меВународној по.штици, оиако како je описана уз дату исторнјску перспективу, није никако за потцењивање с обзиром на интернашюналну раширеност утицаја појединих цркава jep се религиозна подела никако не поклапа са државним границама. МеВутим, овде дескриптивни метод показује своје слабости. Наиме, његова примена у историјској анализи je задовољавајућа али за разумевање ближе прошлости и садашњости он не пружа много. То je свакако и због тога што се делатност многих цркава у меБународној политици одвија под велом тајне која има своје специфичности у односу на тајне државне политике. У трупе приватних интереса Мерле убраја како невладине меВународне организације тако и приватне меВуыародне компаннје. И једне и друге делују свака на свој начин на меВународне односе. Прве карактерише то што њихова делатност најчешће нема лукративне циљеве док друге делују искључиво у том цилу. И овим другим, конкуренција на тржишту je знача јан чинилац њиховог ангажовања у меВуиародној политици коју оне користе у конкурентској борби било да утичу преко својих влада било пак на владе земаља у којима екопомски делују. МеБународно јавно мњење icao чинилац у разради спољне политике држава, описано je на један интересантан начин. Дати су примери испитивања јавног мњења по разним питањима међународних односа па су поређени резултати испитивања са предузетом политиком од стране држава у којима je то испитивање вршено. И овде je закључак дошао као природна последица примене овога метода; најчешће, владе доносе одлу-