Анали Правног факултета у Београду

278

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мање њихове стварне анализе. Марксизам се третира догматски без по кушаја да се схвати у његовој суштини. Узима се, на пример, став из Комунистичког манифеста о будућим односима између социјалистичких зе.маља, па се тај став примењује на савремену праксу односа измеБу социјалистичких земаља, не водеђи рачуна о томе да je Комунистички манифест иыао у виду односе измеБу земаља у којима je социјализам већ изграБен а не у којима се тек изграБује. Затим, када ce анализира економска подлога империјализма, онда ce ставовп који су вредели за период 1870—1930. пореде ca савременим стањем. Каже се да je очигледно да САД у Вијетнаму не брани интересе приватних капиталиста већ неке опште националне интересе. Шта то уопште значи приватни интерес? Капиталистичка држава штити свој систем производив а да ли je реч о извозу приватног или државног капитала не мења у суштини империализма готово ништа. МеБутим, веома je добра анализа улоге традиционалних европских великих сила које су изгубиле свој некадашњи значај па je чак тешко говорит о њима као велшсим силама. МеБутим, оне се упорно боре да очувају у свету, или неким регионима света, своје традиционалне интересе и утица ј и то нарочито у новим државама ко je су биле бивше колоније ових сила. Све остале земле, по мишљењу аутора, имају само два избора: један je да се вежу за неки постојећи блоковски систем или да одаберу политику „систематске дезангажованости”. Најбоље стране дескриптивног метода али и његове слабости, Мерле нам je показао у четвртој глави у којој обраБује односе снага. Полазећи од општег става да односи снага настају увек када државе желе да учврсте своје интересе или одбране свој меБународни положај у случају да су они угрожени од друге државе или других држава, Мерле извлачи свој закључак да након ратова, у којима долази до победе једне коалиције држава, долази до диференцирања силе у самој коалицији. Развој односа после другог светског рата није изузетак од овог општег правила. Постављајући тако полазну хипотезу, аутор нам самим описом груписања држава после другог светског рата намеће закључке који имају теоријску вредност. Концентрадијом силе долази се до биполаризма у равнотежи снага после другог светског рата. За саму пак равнотежу силе било je битно успоставити равнотежу атомског наоружања. Тек након успоставлене нуклеарне равнотеже оштрица хладног рата се тупи, долази до смањења затегнутости у меБународним односима а то доводи до кризе и лабављења блоковских групација и блоковске политике уопште. За разлику од многих аутора на западу, Мерле износи једно занимљиво тумачење опадања хладноратовске тензије након Стаљинове смрти. Он не мисли да je та смрт сама по себи битна за смањење затегнутости већ да она временски коинцидира са успостављањем нуклеарне равнотеже измеБу СССР и САД, што je прву ослободило притиска опасности од нуклеарног напаДа на који не би могла одвратити на одговарајући начин. Y ери владавине биполаризма у светским односима долази до појаве несврстаних држава (Le Tiers Monde), чија појава најављује прву пукотину у систему равнотеже силе. Мада им Мерле не придаје велики знача) у светској политици, држећи се доследно дескриптивних метода, он износи њихов допринос развоју меБународних односа, историјат организована тако да се