Анали Правног факултета у Београду

277

О ЈЕДНОМ МЕТОДУ ПРОУЧАВАЊА МЕБУНАРОДНИХ ОДНОСА

Y меВународним односима, економског положаја земаља, геополитичку слику света и регионалне интересе, било блоковске било чисто географски регионалне. Из тих наговештених сазнаља о детермlшантама међународног живота, нужно следи опис и синтеза низа појава који омогућује сагледавање целине меВуиародних односа. Мерле нам излагањем „Снага у акцији’ ’даје изванредан опис процеса којн ce одвијају путем концентрације силе, њене деобе и њеког деловања како на положа] сваке поједине државе тако и на развој меБународних односа уопште. Све то je постигнуто готово искључивом применом дескриптивног метода сем основных ставова и хипотеза које имају опште теоријски каракхер. Моћ једне државе одре Вена je низом чиыилаца од којих Мерле истине следеће: простор у географском, геополитичком и стратегијском смислу, затим, демографски чинилац где бро] становника и однос броја и моћи често ни je у истој сразмери. Матери] алый и природни извори којима располаже једна држава јесу прворазредни чинилац али и он се може сасвим различите изражавати и имати према томе различит домашај: да ли je реч само о потенцијалним изворима или су они већ у експлоатацији, да ли ти извори пружају могућности за развој стратеги] ске, индустријске или сировинске економске скаге итд. Уколико држава располаже свим тим облицима извора може се сматрати земљом чија се моћ налази у пропорционалном односу са економском сыагохМ. На тим материјалшш чиниоцима изграВује се и спољна политика сваке земље. МеБутим, сам процес припрема и доношена одлука у спољној политици има нешто заједничко за све земље. Свака држава има одговарајуће органе надлежне за воБење спољне политике. МеВутим, облик политичког система битно утиче на хај процес тако да се разлике у том погледу могу класификовати према облицима политичког система. Данае се у том погледу могу запазити неке промене у овом процесу које се могу сматрати заједничким за све земле. Поред традиционалне улоге министарства иностраних послова, све већу улогу на овом послу имају министарства војске. С друге стране, спољни послови су све више и све чешВе домен у коме шеф државе преузима највеВе прерогативе и његов утицај постаје све значајнији. То je нарочито случај са великим силама чнји шефови држава све чешВе потпуно самостално одлучују о спољној политици држава ко] oj су на челу. Y том погледу запажа се и опадање улоге парламената чнји удео у елаборацији спољне политике најчешВе не прелази значај коректора који то може бити само post factum. Сличну улогу, али мањег домашаја има и јавно мњење ко je се често и сондира само зато да би се у страначким борбама извојевао који поен више. ОдреВивање циљева у спољној политици Мерле види у зависности од места и улоге државе у меВународним односима. „V свим Бременима неједнакост и сила раВали су појаву доминације и одбранбене реакције". ПолазеВи од овог општег става он анализира савремени империјализам. Он свакако није могао да изостави критику марксистичког схватања империализма и у том погледу се придружује бројним теоретичарима меВународных односа на западу с тим што покушана да својој критици да више научни него идеолошки тон. МеВутим, и у њега као и у многих других аутора на западу има више неразумевања марксистичких ставова а