Анали Правног факултета у Београду

276

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зацијама, идеологији, затим, огроман je јаз измеВу индустријски развијених земаља и дојучерашњих колонија које су у послератну меВународну заједницу врло брзо ступиле као независне државе. Све ово Мерле узима као основ за постављање својих полазних ставова и хипотеза чију проверу жели да наБе описом појава и облика меВународног живота и веза које настају меВу њима. Да ли ове промене имају такав домашај да би могле да измене досадашњи традицконални карактер меБународних односа? Да .ш ове промене структуре меБународне заједнице могу саме по себи да измене и досадаппьи меБународни живот? Да ли се досадашња правила игре могу адаптирати у новом простору и у односима сасвим нових учесника меБународних односа? Постављање ових хипотеза само по себи обавезује аутора да превазиВе дескриптивни метод, што он и чини када се наВе пред немоћи овога метода, Немогуће je проучавати друштвеые односе а да се претходно не одреде учесници и оквири у којим они настају и развијају се. Мерле зато почиње ca описом државе. Y овом опису он следи већ традиционалан пут који je утрла наука о меБународном праву с тим што свим питањима, као што су елементи државе, признагье држава и врсте држава, посвећује више политичких анализа но правних. Исховремено, путем описа ових елемената, он указује на промене које настају на овом полгу после другог светског рата а нарочито са стварањем нових држава на азијском и афричком контгшенту. Будући да су државе главки актери меВународних односа, овај ошгс je неопходан jep би се без нега тешко могао разумети правки статус или днференцијација држава по политичким критеријумима. Поред држава, као главних учесника меВународних односа, данас све већу улогу игра ј у меВународне организације без којих ггаје могуће замислити и саме односе измеВу држава. Ово je, такоВе, једна од савремених тековина у меВународним односима и Мерле нам кратким историјским приказом развоја меВународних организација од европског концерта сила и Свете алијансе указује на пут и детерминанте меВународног организована који данас често има и наднационалпе форме. До 1849. године било je само 5 меВународних и то невладиних организација и само једна меВувладина да би данас било 1170 невладиних и 132 меБувладине организације. Излагање о меВународним организацијама садржи све што je нужно да се о њима зна за успешно разумевагье меБународних односа. Прво, чланство, начгш пријема и права и обавезе чланова. Затим, односн чланства у погледу права и обавеза и у процесу доношења одлука. Постоје организације са истим формалним правима у том погледу и организације унутар којих чланице немају једнака права. Велике силе задржавају нека права само за себе, било путем права вета (YH) било задржавањем веће вредности свога гласа у односу на друге чланице организације (БЕЗ). Затим, начин организована, јер већ и он сам указује на домашај те организације у меВународним односима. Најзад, надлежност меВународних организација у различитим видовима меВународног живота почев од техничког регулисања саобраћаја, ПТТ и др. па преко меВународне економске п финансијске равнотеже у свету до одржања меВународног мира и безбедности. Читаоцу уопште није тешко да из ових излагагьа схвати прве наговештаје деловагьа основ них детерминанти меВународног живота, улоге силе