Анали Правног факултета у Београду

275

0 ЈЕДНОМ МЕТОДУ ПРОУЧАВАЊА МЕБУНАРОДНИХ ОДНОСА

примене и у проучавању међународних односа. Његове добре стране су свакако у томе што нам пружа опис појава меВународног живота и на тај начин указује на везе између њих, што само по себи има велики знача ј за науку. Његове, пак, слабе стране јесу у томе што у опису ових појава нема тако поузданих извора као што их има историја, jep се бави описом појава савременог живота, а познато je да je подручје међународне политике увек у већој или мањој мери покривено тајном коју државе чувају, руковоВене својим интересима. Зато и везе између ових појава могу често да буду погрешно виђене, што свакако води опасности погрешног закључивања. Зато сам дескриптивни метод без примене теоријског метода има ограничен домашај. Научно посматрагье захтева стадно довоВење у везу појава ca већ откривеним законитостима, или општим друштвеним законитостима, како би се уманьила опасност погрешног закључивања из описа чшьеница онаквим каквим их види њихов савремени истражнвач. Многи проблеми у вези с напред изложении постоје и у педагошком раду у настави меБународних односа. Чини се да дескриптивни метод проучавања може користити настави jep je noro дан за увоВење у знања из ове области. Поготову, ако се упоредо с меВународним односима не изводи настава предмета који проучавају поједине појаве или институционалне облике меВународних односа, као што су меВународно право и меБународне организадије. Y том случају, дескриптивни метод je неопходан jep би било тешко замислити педагогики успех непосредним излагањем теорије меБународних односа ако слушаоци не знају основне појмове о институцијама и појавним облицима меВународних односа. Складно и успешно проведен дескриптивни метод, с неким општим ставовима уз анализу обимне граВе меВународног живота није лако наћи. Зато би било корисно изнети и анализирати овај метод применен у једном уџбенику меБународних односа који je професор правног факултета у Паризу Марсел Мерле написао под насловом „МеВународни живот”. (La vie internationale, Paris, 3 e ed 1970). Писац већ у уводу указује на своје опредељење за дискриптивни метод уз напомену да je за многе случајеве нужна синтеза коју гради на интеракцији различитих појава меВународног живота: меВународног права, меБународних организација, меВународне еконо2мије, политике и др. Исто тако, у уводном делу, анализирајући међународну средину, писан поставља неке опште ставове који га опредељују у изберу и научном објашњењу граВе коју у овој юьизи излаже. Велике су промене у меВународној заједници које настају после првог светског рата, промене које v бити мењају меВународне односе јер они сада обухватају читаву земљину куглу. Европа, као њихов дотадањи центар, постаје само један од учесника сада универзалних меБународних односа. И сама концентрација силе одвија се назависно од Западне Европе и дојучерашње западно-европске силе само удружнвањем могу постиЬи одговарајући капацитет силе с којим би могле ући у утакмицу са новонасталим светским силама. Та универзализација меВународне заједнице и „демократизација” меБународних односа, наметиула je и низ нових крупних проблема у меБународном животу. Ту су разлике у цивили-