Анали Правног факултета у Београду

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ји, дају теоријску основу за примену историјско-материјалистичког метода у проучавању меБународних односа. Допринос Ленина на овом пољу je велики а нарочито његово дело „Империјализам као највиши стадиј капитализма” и многе расправе о рагу и миру уопште. МеВутим, систематска обрада меВународних односа почиње да се развија тек измеБу два para, а нарочито после другог светског рата. Данае се студије, монографије, уџбеници и систематска дела из ове области броје на хиљаде. МеВународпа сарадња у одговарајућим научним удружењима омогућује размену искустава која на овом пољу често не познаје блоковске и друге поделе света. Развојни пут Науке о међународшш односима није могао бити ни лак ни праволинијски. Неслагање око дефинисааа ове науке, одре Бивања њеног предмета и метода и тешкоће у изградњи одговарајућег методског поступка и средстава за прикушъагье граВе, нужно су изазвала велике разлике у схватањима ко ja су често и потпуно противуречна. Једна од првих дефиниција предмета Науке о меВународним односима настала je 1936. године у оквиру МеВународног института за интелектуалну сарадњу Друштва народа. Она гласи: „Наука о меВународним односима je пре свега дескриптивног карактера. Она донекле припада врсти савремене историје народа, и као таква, она обухвата све области као што су економија, трговина, размена производње, добара, новца, као и области политике и културе.” (*) Ова дефиннција учинила je велики утицај на развој науке о меВународним односима тако да je створена читана школа која je ову науку ограничила на дескриптивни метод. Овакав став према предмету и методу ове науке преовлаВује у Европи све до педесетих година када се под утицајем развоја теорије меБународних односа у САД и Великој Британији, појавлују у Француској и другим европским земљама први радови теоријског карактера у области меВународних односа. Ако бисмо хтели да у садаипьем тренутку Утврдимо који методски поступак преовлаВује у Науци о меВународним односима, мыслимо да се може рећи да су присутна готово подједнако оба метода: теоријски и дескриптивни. Унутар теоријског можемо запазити два основна правда; један, који иде за стварањем теоријског система који би обухватио у целини меВународне односе, и други, који поклања пажњу неким најзначајнијим питањима меБународног живота, теоријски их обраВује и уклапа у један општи теоријски став. Дескриптивни метод такоБе садржи два вида: историјско проучавање које може бити усмерено само на проучавагье дипломатске историје, или, проучавање укупности односа који ce појављују у историји меВународшгх односа; друга вид дескриптивног проучавања нема историјски карактер jep се бави „савременим” збивањима у меБународном животу за која историјски метод није подобай. Овај друга вид дескриптивног метода најчешће се примењује у проучавању меВународне или спол>не политике држава ( 2 ) али налази доста

(1) Нав. по: L. Ledermann, Considération épistémologiques sur il etude de relations internationales, Mélange Séfériadès, Athènes 1961, p. 391.

(2) Y нас нарочито успешно примењен у уџбенику: В. Гавранов п М. Стојковнћ, Међународнн односн и спољна политика Југославије, Београд 1972.