Анали Правног факултета у Београду

О ЈЕДНОМ МЕТОДУ ПРОУЧАВАЊА МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

Ha свом развојном путу од историјске науке ка теоријској, Наука о међународним односима веома дуто остаје на дескриптивном нивоу, што je и разумљиво с обзиром да су међународни односи у целини били скоро искључиво историјски проучавани. Међутим, како ce међународни живот све више развијао и постајао значајнији у животу народа, нсторија je све мање била у стану да задовољи потребе за сазнањем савремених процеса који су настајали у међународним односима a који су утицали на живот друштва уошпте. Та прекретиида у научном проучавану међународних односа наступи већ после првог светског рата. Ово свакако ннје случајно временско поклапање већ би се пре могло рећи да први светски рат указује на значај међународних односа у друштвеном животу уошпте. Ова чињеница je указала на потребу ефикаснијег научног проучавања jep je друштвени развој захтевао брже и непосредније сазнање процеса који ce одвијају у савремености како би примеиа научних сазнања била ефикаснија у служби задатака ко je je међународни живот стављао пред његове учеснике. Сурова разарања у светским размерами, која je ca собом донео први светски рат, навео je луде да се преданије позабаве проучавањем појава међународног живота те се непосредно после рата појавлују прве студије теоријског карактера, стварају одговарајући институти и универзитетске катедре. Ипак, може ce рећи да je између два рата створена само основа за пуни развој науке о међународним односима до којег долази тек после друтог светског рата. Историјом незабележена разарања, монструозност и масовност злочина добијају на крају потпуну извесност савршеног уништења, на коју могућност je указала експлозија прве атомске бомбе над Хирошимом. Свеет о томе, и реалност такие извесности у односима који наста ј у после другог светског рата, доводе на полу политичких наука до наглог успона интереса за проучавање међународних односа. Неопходно je рећи да je међуиародни живот и пре првог светског рата привлачио пажну науке. Највећи умови човечанеща одувек су поклањали пажњу и међународном животу. Ca развојем социологије и политичких наука у XIX веку појавлују се и студије о најзначајнијим питањима међународних односа а нарочито о рату и миру. Y нашој земљи ту ce мора поменути „Србија на истоку” Светозара Марковића и „Србија и Албанија” Димитрија Туцовића. Y марксистичкој литератури „Комунистички манифест”, као и Енгелсови радови о војној сили и о улози силе у истори-