Анали Правног факултета у Београду

298

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Пене, нарочито од силовања и сваког другог облика напада на стидљивост”. ( 25 ). Ако се та одредба схвати као израз настојања да се свакој жени обезбеди шира заштита, шира од појма „заштийено становништво”, онда je њен значај очигледан. 5. Искуство савремених оружаних сукоба показује да je главки проблем правног положаја човека у оружаном сукобу, посебно жене, у томе што агресор не поштује постојећа правила хуманитарног права о оружаним сукобима. Поштовање тих правила остаје први проблем хуманитарног права о оружаним сукобима. МеВутим, данас je потребно заоштравати мерила о томе шта je све незаконито у оружаном сукобу кад je у питању третман човека. На тај начин, заоштрава се и став против агресије и њена осуда добија потпунија правка мерила. Стога, досадашњи рад на реафирмацији и развоју меБународног хуманитарног права о оружаним сукобима, у чијој целокупности посебна заштита ясене представл>а сразмерно мали део, показује да би пре коначног усвајања Протокола било потребно да се са становишта заштите жене још једанпут преиспитају решена све четири Женевске конвенције, полазећи од ових питана: ко се штитн; средства и начини (облици, врсте) заштите, и за какве ситуације треба предвидети и обезбедити заштиту. Код првог питања мора се пойи од тога да жена уясива сву „општу” заштиту коју ужива и мушкарац. Ирелевактно je да ли je у питању жена борап или жена интернирад, или жена становник на окупираној територији. Следећи корак ка категоризацији жена као уясивалаца посебне зашхите јесте вођење рачуна о њеним биолошким особеностима које добијају посебан квалитет у случају материнства. Значи, за жене, интерниране у логорима треба да буде обезбейен и посебан режим (смештај нарочито, медицинска помой, и тел.). Мајке, нарочито груднице и породите, треба да представљају посебну категорију жена са правом на посебну заштиту, с тим што њихов статус треба регулисати водейи рачуна и о интересима и правима детета. Средства и начини посебне заштите зависе у великој мери од средстава и начина ратовања. Будуйи да се управо она стално мењају и усавршавају, оправдано je када се увек поиавља и истиче да постојеВа заштита није потпуна. Тешко je замнелити да je могуйно постийи много више, имајуВн у виду пре свега незамисливо богату злочиначку машту извршилаца окрутних недела, нарочито над женама и дедом. То, меВутим, може да значи да треба тражити и усвајатн нове мере заштите, повезано са пооштравањем санкдија за оне који их не поштују, односно не примењују или их крше. За какве ситуадије треба предвидети и обезбедити заштиту не би требало да, са становишта жене, представља посебан проблем. Оне ситуа-

(25) Comité International de da Croix-Rouge, Conférence d'experts gouvernementaux sur la réaffirmation et le développement du droit international humanitaire applicable dans les conflits armés. Seconde Session, 3 mai 3 juin 1972. Rapport sur les travaux de la Conference. Vol. I. Genève, Juillet, 1972, p. 77.