Анали Правног факултета у Београду

299

МЕБУНАРОДНОПРАВНА ЗАШТИТА ЖЕНА Y ОРУЖ. СУКОБИМА

ције у којима ужива заштиту мушкарац, треба да буду прихваћене и као ситуације у којима ужива заштиту жена. МеВутим, у дискусијама (посебно у Комисији за положај жене, YH) појавило се мшпљење да жена која све чешће учествује непосредно у оружаном сукобу (примери савремене оружане борбе за ослобођење од колониализма, нарочито) не треба да тражн посебну заштиту. Другим речима, њен статус борца je лишава права на посебну заштиту. Сматрамо да je такав став у основи погрешай. Имајући у виду југословенску праксу народноослободилачког рата, а и савремени систем општенародне одбране (сличне системе, са већим или магьим модификацијама и под другим називима познају или стварају и многе друге савремене земље), неприхватљиво je сводити питање посебне заштите жене у оружаном сукобу на питање права жене-борца. Заправо, док жена учествује у оружаној борби као борац, питање њене посебне заштите које треба да признаје, односно примењује непријатељ се и не поставља. Али ако таква жена-борац падне у руке непријател>у, она као његов заробљеник треба да ужива осим опште и посебну заштиту. Y вези са тим, питанье ситуащца у којима жена треба да ужива посебну заштиту добија свој пуни смисао. Наведена три питана свакако треба посматрати у њиховој међусобној повезаности, с тим што се увек када je реч о жени-мајци, као комплементарно питање поставља и питање посебне заштите детета.

др

Вида Чок

РЕЗЮМЕ Особая международная защита женщин во время войны Вопрос особой международной защиты женщин во время войны рассматривается на основании проведенных до сих пор работ по реафирмации и развитии международного гуманитарного права о войнах, ибо работы еще не закончени. Исходя из решений, принятых 12 августа 1949 г. в четырех Женевских конвенциях о защите жертв войны, установлено, что женщина по позитивному международному праву пользуется особой защитой в силу особенностей своего пола, но что меры защиты главным образом связаны с ее материнством и заботами о неродившемся или уже рожденном ребенке. Почин Международного комитета Красного Креста, координированный с инициативой Организации Объединенных Наций (в рамках которой и Комиссии по вопросам юридического положения женщин), привели к созыву двух конференций правительственных экспертов (в 1971 и 1972 г.), на которых рассматривались проекты двух дополнительных Протоколов к Женевским конвенциям. Первый Протокол относится к международным войнам и находится в связи со всеми четырьмя Конвенциями. Второй касается общей для всех четырех Конвенций ст. 3, по которой все государства призываются распространить применение гуманных правил ведения войны и на т. наз. столкновения, неимеющие международный характер.