Анали Правног факултета у Београду

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сници опљачкане робе тужили су Дубровчане шеријатском суду у Алжиру и тражили накнаду штете. Суд je установио да je роба заиста оплачкана, али да je правило кад роба пропадне на којој хришћанској лађи да њени власшщи јемче за пропаду робу. Дубровачки конзул у Алжиру нсплатио je по ыагодби пред шеријатским судом, 25. маја 3. јуна 1800. године, 16.200 ријала на име штете за опљачкану робу. О томе шеријатски суд у Алжиру издаје исправу 25. маја 3. јуна 1800. године ( Iä ). Y другом случају реч je о накнади штете коју су Дубровчани платили за робу што се укварила услед дугог задржавања на једној дубровачкој лаБи. Тако се један алжирски трговац 18—27. фебруара 1769. године нагодио пред шеријатским судом у Алжиру да му Дубровчани плате на име накнаде штете за укварену робу 400 дуката. Значајно je овом приликом напоменути да се накнада штете у наведеним случајевима утврВивала нагодбом странака пред шеријатским судом, а не одлуком суда. Ту су се шеријатски судови строго придржавали шеријатског правног начела да je кагодба странака у спорном случају најбоља и најцелисходнија пресуда. МеБутим, има случајева где се накнада штете плаћа Дубровчанима. Ево како се то догодило. Марокагщи су запленили 1795. неку дубровачку лаВу. Марокански султан у својој наредби утврђује да je неправилно постушъено, па нареВује да се поврати заплењена лаБа, а да се за робу коју je та лађа превозила даде Дубровчанима накнада од 1000 кантара воска ( 13 ). Y сличном случају Алжирске власти поступале су друкчије. Алжирски владар повратио je, додуше 1769. године, дубровачку лаБу коју су запленили алжирски војннци, ослободио je зароблене дубровачке морнаре, али није дао накнаду штете за заплењену робу, jep се дубровачки капетан одрекао права да тражи накнаду за робу ко ja се у лаБи налазила ( 14 ). Интересантан je и докуменат који се односи на откуп робла. Тако дубровачки конзул у Алжиру плаћа, 1721. године, 105 ријала за откуп неког Дубровчанина који се налазио у ропству у Алжиру. О томе шеријатски суд у Алжиру издаје исправу И —2o. новембра 1721. године ( 15 ). Y овом напису пружен je кратак приказ из којега се може заклучити какав значај има ова граБа на арапском језику за проучавање наше дииломатске привредне и правке историје. Сматрам да би било корисно проучити дубле и шире питанье веза и односа наших народа са арапским землама од најстаријих времена па до дана даиашњег. Ту би, наравно, дошло и питанье о проучавању културне историје. Значи, да би требало обухватити меВусобне културне утицаје наших и арапских народа.

Ар

Melted Беговић

(12) Б. Коркут, н. д., св. 2, 111.

(13) Б. Коркут, ы. д., св. 3, 73.

(14) Б. Коркут, н. д., св. 2, 105.

(is) Ф. Бајрактаревиђ, н. д., 19.