Анали Правног факултета у Београду

35

ОДНОСИ ДУБРОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СА АРАПСКИМ ЗЕМЉАМА

машних хаџија, а капетан те лаВе добио je дозволу да може слободно улазити у све луке Марока и ту трговати ( 7 ). Но, због превоза хаџнја долазило je каткада до спорова, па чак и до прекида односа. Тако je марокански владар известно рат Дубровачкој Републици године 1780. и наредио да се плене дубровачке лаВе ( 8 ). До тога je дошло из неспоразума и нетачних обавештења. Капетан једне француске лађе искрдао je мароканске хаџије у Триполису уместо да то учини у Мароку, како je било уговором предвиђено. Мароканске хаџије изјавиле су да je то била дубровачка лаВа. МеВутим, истрагом се утврдило да то није тачно, па су поново успостављени добри односи између Дубровника и Марока. Y томе спору посредничку улогу одиграо je туниски бег Али-паша који je овесрдно бранно Дубровчане истичући њихову тачност у испуњавању уговора. Дубровачке лаВе превозиле су такође и разну робу. Тако има помена о превозу робе из Туниса у Александрију и из Смирне у Алжир. Има помена да су дубровачке лаВе биле изнајмљене године 1782. да превезу заробљенике ca Малте у Тунис и Александрију. Исто тако има примера да су дубровачке лаВе превозиле дипломатске представнике из арапских земаља северне Африке. Уговоре о превозу, а посебно оне о превозу хаџија, ваљало je испугали онако како je то предвиВено. МеВутим, има примера о повреди овакких уговора и о њиховом раскиду. Тако je у Триполису раскинут уговор о превозу хаџија, 18. септембра 1779. године, по споразуму странака ( э ). Нарочито су интересантни спорови о утврђивању накнаде штете за проузрокавану смрт, повреде и упропашћену робу. Тако се у једном документу говори о накнади штете за смрт човека који je изгубио живот 1760. године, вадећи у луци Александрији сндро једне дубровачке лаВе. Жена и деда тога настрадалог нагодили су се преко свог пуномођника ca капетаном дубровачке лаВе о висини накнаде. Нагодба je извршена пред шеријатским судом у Александрии, а висина накнаде утврђена je у износу од 110 ријала ( 10 ). Исте 1760. године, тужио je један носач шеријатском суду у Александрији дубровачке морнаре да му плате накладу штете за ногу коју je преломио приликом укрцавања терета на дубровачке лаВе. Taj интересантни спор решио се одустанком повреВеног који je преко свог пуномоћника изјавио пред судом да je то њему од Бога суВено и да Дубровчани нису одговорни за насталу повреду ( п ). Има примера и о давану накнаде штете за опљачкану и упропашћену робу. Две дубровачке лаВе превозиле су робу једног алжирског трговца. На отвореном мору су их опљачкали португалски гусари 1800. годгше. Вла-

(7) Б. Коркут, н. д., св. 1, 21.

(8| Ф. Бајрактаревић, н. д., 71.

(в) Б. Коркут, н. д., св. 2, 119.

(io) Ф. Бајрактаревић, н. д.. 25.

(п) Б. Коркут, и. д., св. 2, 159.