Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

наца y оквирима меВународне заједнице, у скоро обисхињавање надања изневерених у раздобљу између првог и другог светског рата («). Само оваквим размишљањима никако се не жели да се прецени вредносх садашњих достигнућа. Подсећање на то да се догаВа нешхо што дуго времена није било уобичајено, не значи да се занемарује чиньешща да je неопходно да се буде још итекако уздржан и мудар и, изнад свега, довољно схрпљив, да би се дошло до тековина које ће охрабрити и дахи за право да се верује у оно шхо долази. Једино на хај начин могуће je до краја пратити искушења кроз која морају да проВу ови напори чланова меВународне заједнице, за које je тренутно сасвнм неизвесно колико су, онакви какви се доносе и доживљавају, добронамерни и зрели. МеБутим, сигурно je неспорно да одреВени значај и вредносх има већ и то што je показана спремност позваних да поБу путем отимахьа од безвољности и политичких надмудривања за ко ja у суштини нико нема било каквог интереса, уколико прошлост и садаппьост гледа као залогу будућности, без чега иначе не може да се рачуна са напретком, обогаћивањем и дал>им осмишљавањем живота сваке, па и светске заједнице. Најзад, вала имати у виду да међународни акта усвојени 1970. и 1971. године, као и многе расправе у OYH и у другим организацијама, посвећене сузбијању и спречавању кривичних дела којима се напада на добра већег значаја него што je само иационални, шире посматрају и решавају гштања меВународне кривичноправне заштите. Самим там и у законодавствима појединих земаља које прихзатају одредбе тих аката, наставља се ca таквим тежњама и кривична интереенција добија нову садржину када се бране добра и интереси светске заједнице. Наиме, док je раније y области меВународног кривичног права пажва скоро искључиво била посвећена делинквентном понашању поједннаца и трупа у време отпочињања оружаних сукоба и током њих ( 7 ), а само изузетно и збивањима у мирним пернодима ( 8 ), иако за тај приступ није могло да се

(в) S. Plawski: »Etude de principes foundamentaux du droit international pénal«, Paris 1972, pp. 26—36.

(t) Најпотпунији системи међународног кривичног права задржавају се на анализама Нирнбершких начела и активности које су им претходиле. Кључна разматрања су посвећена ратном праву, нарочито Хашким и Женевским конвенцијама, као основама за инкриминацнје, а затем и уговорима којима je рат стављен изван закона (Пакт друштва народа, Пакт Brìand — Kellogg итд.). S. Glaser: »Introduction à l’étude du droit international pénal«, Bruxelles, Paris 1954, pp. 204; S. Glaser; »Infraction internationale ses éléments constitutifs et ses aspects juridiques«, Paris 1957, pp. 225; G. 0. W. Mueller, E. M. Wise: »International Criminal Law«, London 1965, p. 660; S. Plawski: Cit. delo, pp. 225 итд.

Шири приступ имају гшсци који разраВују своје системе на основу упоредноправних проучавања, у тражегьу елемената меЁунацноналног унутар устаыова националног кривичноправног поретка (на пример D. de Vabres: »Introduction à l'étude du droit pénal international«, Paris 1922, pp. 482 и »Les principes modernes du droit penal international«, Paris 1928, pp. 461; Claude Lombois: »Droit pénal international«, Paris, 1971, pp. 601).

(8) Mcby овим делима пажњу и закоподаваца и теоретичара углавном су привлачиле каноьиве радње из Конвенције о ропству, Конвенције о сузбијању и укидању трговине -ьудима и искоршпћавања проституције других, којој je у периоду од 1904. до 1951. претходило више међународних аката, Јединствене конвенције о опојним дрогама, МеВународне конвенције о сузбпјању прављења лажног новца. Конвенције о отвореном мору и Конвенције о кажрьаваи.у растурагьа и трговине порнографских списа (S. Glazer: »Droit international pénal conventionnel«, Bruxelles 1970, pp. 120—169; M. Б. Милојевић: „Обавеза кажњавања за међународна кривична дела”, „Југословенска ревија за криминологију и крнвнчно право", бр. 2/1969, стр. 216-222).