Анали Правног факултета у Београду

41

НОВА МЕБУНАРОДНА КРИВИЧНА ДЕЛА У ЈУГОСЛОВ. КЗ.

кађе оправдања, сада ce, уз настојање да ce нађе одговор на последньа спорна питања која су сметала рад на Кодексу злочина против мира и безбедности човечанства ( 9 ), интересовање преноси на успешно кажњавање различитих деликата и у доба мира, којима се такође наносе тешке штете ( 10 ). За најновије измене и допуне јутословенског Кривичног законика, у погледу материје међународног кривичног права, својствено je да су у складу са преузетим обавезама прописана два нова кривична дела: отмида ваздухоплова из чдана 272а С 11 ) и угрожавагье безбедности ваздухоплова из члана 2726 ( 12 ) ида су значајно промењене одредбе досадашњег члана 208 (дело неовлашћене производње, прерађивања и продаје опојних дрога) ( 13 ). Поред тога, изван ширих, меВународних обавеза, законодавац je уобличио кривично дело тероризма из члана 113 a ( 14 ), уз одговарајућа усклађивања већ прописаних дела удруживања против народа и државе (члан 117 КЗ) н припремање дела из члана 102, 103. и 114 (члан 121 КЗ). Заштита ваздушног саобраћаја на основу одредаба Конвенције о сузбијању незаконите отмице ваздухоплова 1. Посгупак у случајевима вршења кривичног дела отмице ваздухоплова према Конвенцији. Y настојањима да се што организованије супротстави, и то у оквирима меВународне заједнице, учесталим појавама отмице ваздухоплова, Међународна организација цивилног саобраћаја (ИЦАО) je приступила припремама посебног акта којим би се дала основна решења за одговарајућу кривичну интервенцију у таквим случајевима ( 15 ). Резултат тих настојања je Конвенција о сузбијању незаконите отхшде ваздухоплова, потписана у Хагу 16. децембра 1970. године ( 1С ). Кривично дело отмице ваздухоплова, у складу са одредбама члана 1. Конвенције врши свако лице које, док je ваздухоплов у лету, „незако-

(9) Кључ решена je у усвајању појма агреснје. На томе се ради од 1950. год. када je дат предлог у УН о доношегьу резолуције која би садржала тај појам. Три специјална комитета којима je било поверено да пркпреме одтоварајуће материјале нису успела у својим настојањима. Четврти комитет, именован 1968. год., затражио je у априлу 1973. г. продужење мандата, уз уверавање да ће различит ставови најзад бита усаглашени („Политика”,. I. јун 1973).

(ю) М. Б. Милојевић: Цит. дело, стр. 213.

(и) и (12) Члан 31. Закона о изменама и допунама КЗ.

(13) Члан 21. Закона о изменама и допунама КЗ.

(и) Члан 9. Закона о изменама и допунама КЗ.

(is) Пре тога, 14. септембра 1963. године у Токију je потписана Конвенција о крйвичним делима и неким другим актима извршеним у ваздухопловима (Југославија je ту Коивенцију ратификовала тек 22. октобра 1970. године Службени лист СФРЈ, 6р. 47/1970, стр. П53—1160). Y њој нису посебно прописивано кажњнве радње, него je назначено да се она примењује на кривична дела предвиВена кривичним законима, као и на друга дела која нису прописана као кривична, али могу да угрозе или угрожавају безбедност ваздухоплова пли лица и добара у њему. При том je искл>учена примена код деликата политичке природе или „заснованих на расној или верској дискриминации”. (ю) Југославија je ратификовала Конвенцију 1972, године. Закон о ратификацией и. текст објављени су у Службенсм листу СФРЈ, бр. 33/1972, стр. 631—635.