Анали Правног факултета у Београду

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

нито и насилно или под претњом насила заплени ваздухоплов или врши контролу над н>им или покуша да изврши један од ових аката, или je саучесник неког лица које врши или покуша да изврши један такав акт”. На овакав начин одређени елементи дела дају довољно могућности да се предузму мере за кажњавање учинилаца у свакој ситуацији до које би дошло, уколико за то постоји добра вола код власти држава позваних да воде поступак. Што се тиче обавеза земала-утоворница у вези са кажњавањем отмичара, оне су, пре света, дужне да предвиде „строге казне” (члан 2. Конвенције). Поред тога њима je дато у задатак да створе неопходне предуслове како би могли да решавају „о кривичном делу и сваком другом акту насила против путника или посаде, које je извршило лиде за које се претпоставла да je извршилац кривичног дела или да je у непосредној вези с овим делом”; онда: када je деликт извршен на ваздухоплову који je регистрован у тој држави; ако je ваздухоилов у којем je дело извршено и учинилац се join налази у њему, слетео на њену територију и уколико je такав ваздухоплов „изнајмлен без посаде лицу чије се главно седиште предузећа или, у недостатку њега, шегово стално боравиште налази у овој држави” (Члан 4, ст. 1. Конвешдије). При том je свака држава дужна да утврди своју надлежност и према лицима учиниоцима овог дела, која се палазе иа њеној територији, а донета je одлука да не буду издата некој од земаља чија je стварна и месна надлежност предвиВена планом 4, став 1. Конвенције. Најзад, да би се систем кривичноправног интервешгсања употпунио и да би се избегле ма какве могућности да отмичар остане некажњен, Конвенцијом je изричито ставлено до знаььа да она „не одбацује ниједну надлежност у кривичним стварима ко ja се предвиђа националним законом” (члан 4. ст. 3). Исто тако, зависно од околности, држава на чијој територији се затекне лице ко je je извршило или за које се претпоставла да je извршило кривично дело отмице ваздухоплова, може да га притвори или да „предузме све потребне мере да би обезбедила шегово присуство”, при чему се поступа у складу са нацноналним прописима (члан б. Конвенције). Посебно питање код прогона учиниоца дела отмще ваздухоплова представла издавање земли чији су судови надлежын за кажњавање и вођење поступка пред судовима земле која je ускратила издавање делинквента. Y складу с одредбама плана 8. Конвенције кривично дело отмице ваздухоплова „пуноправно се сматра као случај за издавање у сваком уговору о издавању, заклученом између држава уговорница”. Поводом тога „државе уговорнице се обавезују да сваки уговор о издавању који заклуче између себе предвиди кривично дело као случај за издавање”. Конвенцнја ће служити као правшг основ за евентуално удоволаваше и захтевима држава које са замоленом државом, чији правшг поредак прописује посебне уговоре о издавашу, немају таквог споразума. Y осталим случајевима редовно ће бити примешено право замолене државе. Конвенција je у овом делу пропустила да разреши, на можда успешнији начин, прогон учиниоца дела отмице ваздухоплова, предвиђајући да