Анали Правног факултета у Београду

43

НОВА МЕБУНАРОДНА КРИВИЧНА ДЕЛА У ЈУГОСЛОВ. КЗ.

ти деликти не могу да буду проглашени за политичке. Тиме би се овакако осујетиле многе недоследности присутне у досадашњој пракси и коришћење мерила за удовољавање заххевима о издавању делинквената, и уопште у њиховом кажњавању, који су очигледно у супротности са интересима међународне заједниде ( 17 ). В. Димитријевић и М. Трајковић дају следеће објашњење у вези са овим пропустом: „Одбијање твораца Хашке конвенције да отмице ваздухоплова прогласе делима која, како je то предлагано, не могу ни у ком случају бити политичка, било je разумљиво стога што су отмице великим делом биле политички мотивисане, што су неке врсте отмнчара уживале симпатије дедова јавног мњења и што су изазвале сразмерно мали број жртава. Безусловна обавеза да се они издају била je за многе државе неприхватљива" ( ls ). МеВутим, овакав став не би у свему био прихватл>ив. Последице настале услед отмица нису безазлене, како се наводи, а политичке борбе не дају за право противничким странами да прибегавају средствима не бирајући их, поготову не ако се за сукоб користи и територија ван националних граница ( 19 ). Отуда би можда ускраћивање обележја политичког деликта делима отмице ваздухоплова могло да има довољно оправдања. Ако захтеву за издавање није удовољено, држава-уговорница у чијој се власти налази учинилац дела „подноси предмет, без икаквог изузетка и без обзира да ли je учшьено или не на њеној територији, својим надлежпим органима ради вођења кривичног поступка”. Органи који поступају по томе „доносе своју одлуку под истим условима, као и за свако тешко кривично дело по општем праву, сходно законима те државе”. 2. Кривично дело отмице ваздухоплова у југословенсгсом Кривичном законику. Према одредбама члана 272а, ст. 1. КЗ кривично дело отмице ваздухоплова постоји када неко лице примени силу или озбиљно запрети употребом силе и на тај начин „преузме контролу над ваздухопловом у лету”. Учиниоцу дела се може изрећи казна строгог затвора, а ако je основно дело извршио под „особито отежавајућим околностима” (члан 272а, ст. 2. КЗ) прописана je казна строгог затвора у трајању до двадесет година. Под појмом силе овде треба схватити сваку принуду ко ja утиче на понашање одређених лица на која je ус.мерена, тако да она под ньеним утицајем не поступају у складу са својом вољом. Ту долазе и случајеви предвиђени чланом 99. тач. 11. КЗ: примена хипнозе или омамљујућих

(i/) В. Димитријевић: ~Политично кривично дело и екстрадиција", „Југословенска ревија за криминологију и кривично право", бр. 2/1968, стр. 211—212; О. Hännl: »Luftpiraterie«, »Schweizerische Zeitschrift für Strafrecht«, Bern, 1972, Bd. 88, s. 320—330.

(18) В. Димитријевић, М. Трајковић: „Нова конвенција за заштиту безбедности цивилног ваздухопловства", „Анали Правног факултета у Београду", бр. 5—6/1971, стр. 557.

(19) Нетто касније и у југословенској стручној књижевности, срећу ce мишљења која су усмерена у том правду. Између осталог В. Димитријевић осетније мења првобитне •ставове, промишљенији je и пише: ~И поред уверења да ће владе постелено увиђати да je у сопственом интересу сваке од њих да према тероризму не буду ни равнодушие ни сентименталке и да бунтовнике сваке врсте, симпатичне и антипатична, упуте на редовну политичку борбу унутар граница своје земље, помишља се и на оно што je према државама најтеже примените на санкције, на казне" („Како спречити отмице", ~Недел>не информативие новине", бр, ПЗЗ, 12. септембра 1972, стр. 35).