Анали Правног факултета у Београду

49

НОВА МЕБУНАРОДНА КРИВИЧНА ДЕЛА Y ЈУГОСЛОВ. КЗ.

леЖних за кажњавање терориста, што подсећа на враћање на решења из 1937. године. Ови и још неки покушаји да се нетто учини да би се заштитила добра ко ja су предмет терористичких напада, не би могли да се означе ни као полазна тачка за озбиљније напоре који су толико одлагани да je неопходно да уследи најхитнија, довољно смишљена и на пуном разумевању чланица светске заједиице заснована активност из које би проистекло јасне обавезе међународног карактера у вези са успешним супротстављањем тероризму. Док то не буде остварено, мере које се предузимају у пој единим земљама, казнене или друге природе (законодавства, на пример, Шведске, СР Немачке, Аустралије и др.), бар унеколико надокнађују недостатке условљене непостојањем одговарајућих међународних аката и представл>ају извесну брану даљем, убрзаном ширењу терористичких элочина, који достижу границе неразумног (Олимпијада у Минхену, напад на аеродром у Тел Авиву, убиства дипломата итд.). Са тог становишта треба посматрати и поступак југословенског законодавца у прописиван/у кривичног дела тероризма из члана 113а КЗ, који je у одређеном смислу дошао као одговор на учестале нападе емиграције на друштвена добра највеће вредности. Дело из члана 113а КЗ обухвата лишавање, покушај лшпавања живота и довоБење у опасност једног или више лица изазивањем експлозије или пожара, или другим терористичким актом, а све то у намери вршења непријатељске делатности против Југославије. Учиниоду може да буде изречена казна строгог затвора у трајању од најмање десет година или смртна казна. Одређујући елементе овог кривичног дела југословенски законодавац je био доста уздржан и обазрив, што je и разумљиво када се зна да су спорне ситуације са непосредним полнтичким одразима веома честе. Задржало се само на основним актима, иако се располагало са довољно искуства и за шире захвате. Но ту je оставлена и једна резерва употребом појма „друга терористички акт", која дозвољава значајне исправке у зависности од постојећих потреба. Ипак, у поређењу, на пример, са Конвенпијом из 1937. године која je упркос протеклих година остала савремена, судећи према збивањима ( 40 ), инкриминациј а из члана 113а je можда и неоправдано скромна по својој садржини. Посматрана у целини, новела југословенског Кривичног законика из јануара 1973. године je у материји међународпог кривичног права дала неколико успелих решења, било да je реч о обавезама из уговора или о стварању прописа изван тога. Она ће у оба своја дела имати вероватно повол>ног утпцаја на дал>а настојања у вези са изградњом система међународне кривичноправне заштите. Међутим, стиче се утисак да пут којим се у томе кренуло није најбоље изабран. Некако вештачки су сва ова дела одвојена од Главе XI КЗ, у коју су иначе груписана кривична дела против човечности и међународног права, и распоређена међу кривична

(40) »Historique du problème de la juridiction criminelle internationale«, New York 1949, pp, 54—95.