Анали Правног факултета у Београду

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

под одређеним условима, покрене и против уживаоца дроге ( м ), што je раније било искључено и сигурно умањивало учинак превенхивних и репресивних активности. Казне су, такоБе, промекьене, осетно су строже. За дела из става 1. и 2. члана 208. предвиђена je казна затвора у трајању од најмање три месеца или строгог затвора до пет година. Уколико су вршењем дела из става 2. наступиле тепже последице или je дело извршено од стране више удружених лица или према малолетнику, учинилац ноже да буде кажгьен строгим затвором до десет година. Нагло ширење појава недозвољене производње и прераде дрога и све већи број уживалаца, нарочито меБу лицима млаВег узраста и очигледна немоћ међународне заједнице и њених специјалнзованих установа, укључујући ту и МеВународну криминалистичку полицију, да се супротстави томе на колико-толико задовољавајући начин, довољан je разлог да ce новим прописима југословенског кривичног законодавства који ce односе на наркотике прида не мало пажнье. Ово уз претпоставку да они буду и успешно примењени, што опет не зависи само од националних власти. Истовремено, можда већ и у овом тренутку, треба размшшьати о н.иховом даљем употпуњавагву у започетом и другим правцима. Кривично дело тероризма из члана 113а КЗ Терористичке акције у свим крајевхша света, које хватају све више маха и условл>авају све теже последице, дезорганизујући живот светске заједнице у многим његовнм подручјима и на начин који озбиљно забрињава и ошхмиње, налазе се у центру пажгье политичких и научних кругова. Међутим, упркос томе, као што се већ једном догодило пре непуне четири деценије ( 37 ), још увек ништа није учињено да се у меБународним размерама реше гштања спречавања и кажњавања тих злочина. На 27. заседагьу Генералне скупштине Уједињеннх нација усвојена je резолуција несврстаних земаља о тероризму, у којој je истакнута забринутост због меВународног тероризма и одвојене појаве тероризма од борби народа за рслобоВење и самоопредељење. Истовремено je упућен позив за разматрање ширих узрока и одлучено о стварању ad hoc комитета од 40 планово чијн je задатак да проучи ситуацију и поднесе предлоге о „могућој сарадњи и брзом одстрањивању проблема” С 3B ). Уз учешће представника из 20 земаља, током јуна 1973. годшю у Сиракузи je одржано саветовање о тероризму, чије хместо и значај није могуће у свему одредити, с обзиром на сумарна обавештења с којима се располаже ( 39 ). Ипак, занимљгшо je да je на њему бњ\.о речи о стварању посебних судова над-

(зо) Б. Личеноскн: Цит. дело, стр. 127.

(37) Пред масовнпм нацифашистичким терором, у предвечерје другог светског para, у Женеви су 1937. године отворене две конвенције за потпис: ~Конвенцнја о спречавању и кажњавању тероризма и Конвенција о стварању међународног кривичног суда (Société des Nations, document С. 547/1/M. 384/1/1937. В). Због недовољног броја ратификащюнту докуме.пата оне иису ступиле на снагу.

(38) ~Политика" од 13. децембра 1972.

(39) ~Политика" од 5. јуна 1973.