Анали Правног факултета у Београду

47

НОВА МЕБУНАРОДНА КРИВИЧНА ДЕЛА Y ГУТОСЛОВ. КЗ.

Y правосудно] пракси Југославије нема још примера у вези са применом ових прописа, нити са одлукама по евентуланим захтевима за издавање учинилаца некој другој држави чије власти имају првенствену надлежност за вобенье поступка, па je у том смислу немогуће вршити анализе Сузбијање и спречавање неовлашћене производите прераћивања и продаје опојних дрога Јединствена конвенција о опојним дрогама од 30. марта 1961. године ( 32 ) обавезује државе потписыице на предузимање читавог низа мера којима, у складу са домаћим прописима, треба да се оствари што потпунији надзор над производњом и прометом супстанце ове врсте, неопходних за медищшске сврхе, услед чега je и немогућа потпуна забрана аихове израде (^ 3 ). Поред тога, ту je и обавеза уобличавања казненог система на начин да се успешно и строго казни свако кршење утврђених правила о производњи и промету дрога. Сва питања у вези с тим била су решена у југословенском законодавству и раније, пре измена и допуна Кривичног законика из 1973. године. Законом о опојним дрогама (^ 4 ) прописатш су прекршаји и привредни преступи из ове области, а према одредбама члана 208. КЗ, кривично je дело неовлашћене производње, прерађивања и продаје опојних дрога и отрова,. чиме су створени услови за кажњавање лица која изврше најтеже прекршаје прописа. На основу тих одредаба кажњавало се за најразноврсније облике неовлашћене производње, продаје или на други начин стављања у промет или за куповину ради продајеилиза преношење опиј ума, кокаина, морфијума и осталих опојних дрога и отрова. Исто тако, кажњиво je по посебним прописима вршење дела од стране вигае лица удружених ради извршења основног дела (ст. 2, члана 208, КЗ). Предвиђене казне нису биле строге; затвор најмање три месеца за дело из става 1. и затвор најмање шест месеци или строги затвор до пет година у случајевима вршења. дела из става 2. Отуда О. Перић запажа да се „наш законодавац (са оваквим решењима В. А. В.) задовољио само прихватааем минимума који; je прописан Конвенцијом, а да je негде ишао чак и испод тога” ( 35 ). Садашња интервенција југословенског законодавца je у знатно] мери отклонила уочене недостатке и проширила кривичноправну заштиту у овој, изузетно осетљивој области. Прописаые су, пре света, нове кажњиве радње: навођење другог на уживање опојних дрога, давање опојне дроге некой да би je он или друго лице ужинало и стављање на располагање просторије да би се уживале дроге. Овде постоји могућност да се поступай,

(■•-) Уредба СИВ о ратификацији Конвенције и текст објављени су у Службеном. листу СФРЈ Додатак: Међународни уговори и други споразуми, бр. 2/1964, стр. 105 —136.

С 33 ) О. Перић: „Међународноправно регулисање питања опојних дрога и југословенскш прописи у тој области”, „Југословенска ревија за меЬународно право”, бр. 3/1971, стр.. 425—429.

(34) Службенн лист СФРЈ, бр. 18/1964.

(35) О. ПериЬ; Цит. дело, стр. 435.