Анали Правног факултета у Београду

ОПШТИНЕ У СРБИЈИ XIX ВЕКА КАО УПОРИШТА ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА У БОРБИ ЗА ВЛАСТ

Села су бирала своје представшже („главке луде") за кнежинске скупштине и под турском влашћу. За време првог српског устанка (1804 —1813. год.) традиција се задржава, али и пропшрује: народ сада бира кметове не само за локалне скупове већ и за врховни орган власти „скупштину старешина” кад je дошло до војног и политичког обједињавања целокупне устаничке територије (пошто je на почетку устанка изабран и вођа, устанка Карађорђе). После устанака, у аутономној Србији, под владавином кнеза Милоша Обреновића (1815 —1839) и кнеза Александра Карађорђевића (1842 —1858) општине бирају своје „депутате" за Народыу скупштину у коју улазе: нахијски и кнежински кнезови (доцније начелници) и нарочито позвани „отмени грађани” тј. трговци, учители, попови и друга. Како тада није било политичких странака, већ je народ сврставан у присталице двеју династија, полиција je водила рачуна и често насњшо спречавала да се у општинама не бирају за депутате противници владајуће династије и режима. При изберу депутата за Петровску скупштину 1848. год., због револуције у Европи и суседним землама преко Саве и Дунава чак je и војска ставлена у „стање приправности”, како би интервенисала у случају избијања „бунта” меВу депутатима (наводно на подстицање „пшијуна” убачених у Србију од стране кнеза Милоша Обреновића). Ове традиционалне скупштине народных депутата сазиване су, после 1838. године, само у изузетним околностима: 1842. и 1858. год. због збацивања владара кнезова, а 1848. због револуционарног „врења” у земли. Y „преврату” од 1858. год., у којем су збачени кнез Александар Карађорђевић и Уставобранители, донети су и прей законы о Народно) скупштини на упоран захтев либерала за успоставлањем „скупштинског система” и у Србији. Y там законима конституисана je традыционална улога општина у изберу депутата: свако село, „на сеоским састаицима”, бирало je по „два човека” на „50 пореских глава”. Изабрани представнпци, као „сеоски повереници", састајали су се у „среску скупштину", која je бирала посла-