Анали Правног факултета у Београду

54

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нике за Народну скупштину. Y варошким општинама посланици су се бирали непосредно на зборовима бирача. Један поел я ник се бирао на одре Вен број „порескик глава” (на 500, на 1000, односно на 2000 према одредбама ниже поменутих закона) С 1 ). Скуповима, на којима су се бирали повереници или посланици, руководиш су председници општинских судова (примиритељних), а записнике о току избора, водили су општинскн писари. Закон о Народно] скупштини, од 30. јуна 1860. год., унео je одредбу да се о раду изборник скупштина морају достављати извештаји „свима земаљским властима”, а ове ће обавестити о томе грађане на варопжим и сеоским зборовима. Затим je прописано да пуномоћја о избору издају отитине, са потписима председника и деловоБа изборник скупова сеоскик, а у среским и сеоскик повереника (Пуномоћија прегледа посебна скупштинска комисија, а „скупштина сама решава јесу ли пуномоћја и избори законити”). Законом о Народно] скупштини кнеза Микајла Обреновића, од 17. августа 1861. год., задржава се исти изборни систем у односу на улогу општина и срезова у избору посланика, Y општинском Закону од 1866. год. (у чл. 13) je наведено да опгитински збор „бира посланике и повереннке за народну скупштину”. Ко Be се бирати и којим поступком „о томе важи закон скупштински” ■како je у истом закону наведено. Првим самосталним српским Уставом, од 1869. год., задржане су и даље две скупштине из преткодник скупштинских закона: Велика и Обична. Велика скупштина je четири пута већа од Обичне и сазивана je само у одреВеним, непредвидљивим околностима (због промена: на престолу, државне територије и устава и објаве рата). Истовремено je представлала и уступак традицији, тј. траднционалној Велико] скупштини народник депутата. И за једну и за другу скупштину посланике je бирао народ у општипама: непосредно у варошким, а преко сеоскик повереника на среским скупштинама (на три киљаде „пореских глава” • једног посланика, а у Београду два. Осим тога, на свака трг[ посланика, изабрана од народа, кнез je постављао по једног из редова ннтелигенције или истакнутик политичара; посланици су се бирали на три године). Посебним Изборним законом скупштинским, од 10. октобра 1870. год. ( 2 ), прецизирано je да се народни посланици, исто тако, бирају непосредно у варошима, а преко повереника (делегата села) на среским скупштинама. Поступак избора посланика je сада детаљније регулисан него у преткодним скупштинским законима. Избори су се обављали јавним гласањем и уз забрану мешања полиције у изборне припреме и ток избора. Најважнија улога je доделена општинском суду у припремама избора,

(1) Од 28. октобра 1858. г. и 5. и 14. јануара 1859. (Зборник закона и уредаба, бр. И, стр. 148—159, и бр. 12. стр. I—9 и И—l9.

(2) Зборник закона и уредаба, бр. 23, стр. 64—88.