Анали Правног факултета у Београду

112

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y сваком случају сматрам да одредбе члана 38. Нацрта Устава треба још једном размотрити и прецизније формулисати, јер би иначе у пракси проузроковале прилично велике тешкоће, лухања и непотребне спорове. 5. Заједнице OOYP. Најпре Закон о конституисању и упису у судски регистар организација удруженог рада (у чл. 1. и 49), а сада и Нацрт Устава (у чл. 36) говоре о заједнидама основних органнзација удруженог рада, као и једном новом облику удруживања и стварања посебних организација. Пада у очи да и један и други текст помињу ове заједнице само у оквиру радне организацще. Из овога се може извући закључак да законодавац, а ни редактори Нацрта Устава не желе да омогуће удруживање OOYP које се налазе у ca ставу различитих радних организација. Мислим да je одредба члана 36. став 2. Нацрта у извесној супротности са ставом 1. члана 39. Нацрта, по коме радници, и то како у OOYP тако и заједницама ООУР, непосредно или преко своје радне организацще (подвукао 3. А.), могу се самоуправним споразумом удруживати у разне облике сложених организација удруженог рада, као и у пословне заједнице и друге облике пословног удруживања”. УпореВењем наведеннх чланова Нацрта проистиче да се заједнице ООУР могу оснивати само у оквиру исте радне организације, ада се ООУР (па и заједнице ООУР) могу и непосредно удруживати у сложено организације удруженог рада. Имам утисак да се по овом пнтању углавном ради о недовольно прецизним формулацијама, па због тога предлажем да се ове непрецизности отклоне како не би изазивале тешкоће у пракси. Мислим да ништа не треба да стоји на путу и формирању заједница ООУР створених од стране ООУР из разних радних оргагшзација, ако се тиме не вређају права и интереси других делова тих организација и радних организација у целини. 6. Однос измеЬу самоуправног споразума и статута радне организаiLuje. Амандман XXII у тач. 1. став 3, садржи изричиту одредбу по којој „статут и друга општи акти организације у којој су удружене основне организације удруженог рада не могу бити у супротности са самоуправним споразумом о удруживању”. Јасно je да се ова одредба односи на заједнице основних организација удруженог рада, радне организације и сложене организације удруженог рада. На овај начин je самоуправни споразум о удруживаньу основни и по снази најјачи акт радне организацще. Ово je разумльиво кад се има у виду да су основне организацще удруженог рада доброволно формирале радну организацщу и да су се о самоуправном споразуму о удруживању претходно изјаснили сви радници у свим основним организацщама удруженог рада. Раније наведени закон у чл. 48, став 4. садржи сличну одредбу. По овој одредби „статут радне организације мора бити у складу са самоуправним споразумом о удруживању у радну организацщу”. Пада у очи да у овој одредби законодавац не помшье „друге опште акте” радне организацще, али мислим да то нще никакав пропуст, пошто ови акти морају бити у сагласности са статутом радне организацще. Нацрт Устава о овом питагьу не говори изричито. Додуше, у ставу 2. члана 34. садржана je одредба по којој „међусобне односе, права, обавезе и одговорности основних организацща удруженог рада и радних opra-