Анали Правног факултета у Београду

низација и других облика организација удружеиог рада радници уређују самоуправним споразумом о удружгшању у складу са законом, обезбеЬујућн у целини ових односа овим уставом зајемчена неотуђива права радника". Из наведене одредбе Нацрта Устава (а имајући у виду да он о многим другим питањима садржг! веома детаљне и прещгзне одредбе) могао би се извући и закључак да радна организација ые треба ни да има свој статут, него да сва питања (која би иначе била регулисана статутом) треба да буду уређена самоуправним споразумом о удруживању у радну организацију. Не верујем да су редактори Нацрта пошли од овакве концепције. МеВутим, управо због тога сматрам да у Нацрт Устава треба унети одредбу о односу самоуправног споразума о удруживању и статута радне организације, сличну оној која постоји у Амандману XXII односно у наведеном закону. У фази спровођења амандмана у пракси je било доста недоумида о томе шта би требало да садржи самоуправни споразум о удруживању, а шта статут радне организације. Неке почетне дилеме у овом погледу су постелено отклогьене и у већини радних организација je пронађена права релација између ова два акта. Сада, у вези са наведеном одредбом Нацрта, могло би се лако догодити да дилеме и расправе о потреби постојања и евентуалној садржини и правној снази статута радне организације почну поново да се појављују и да трају месецима. Очигледно je да таква ситуација не само да није неопходна, него наноси и много штете и доводи до великих застоја у самоуправном организовању организација удружеиог рада. Из изнетих разлога предлажем да се у Нацрт Устава, у делу који говори о удруживагьу рада и средстава друштвене репродукције, унесе посебна одредба којом би се прецизније регулисало ово питање. Очигледно je да ће у великом броју случајева доћи до формирагва радних организација (разумљиво, на новим основама), па да ће и ово питанье врло често да се појављује и да тражи јасан и прецизан одговор. 7. Укидање OOVP. Мислим да и ово питање заслужује пажњу и то, ако ни због чега другого онда због израза „укидање” који je употреблен у Нацрту Устава. Због тога и на овом месту желим да истакием разлику између текста Амандмана и Нацрта Устава. По Амандману XXI (тач. 10) „према организацији удружеиог рада која не испуњава своје законом утврђене обавезе или ко ja својим пословањем теже оштети друштвене интересе или у којој се битно поремети остваривање самоуправних права радника, могу се, под условима и по поступку предвиђеним законом, предузети законом утврћене привремене мере" (подвукао 3. А.). Анализом овог текста мислим да можемо иеоспорно доћи до следећнх заклучака: приликом доиошеньа амандмана сматрало се да детали у вези са овим пнтатьем не представљају уставну материју, да сва ова питања треба да буду регулисана законом и да се у наведении случајевима могу према таквим организацијама предузети само привремене мере (дакле не и престанак рада у потпуности, који свакако није привременог карактера). Закон о конституисању и упнсу у су деки регистар организација удруженог рада, у члаиовима 87—96, садржи доста иецрпне одредбе о престанку

113

НЕКА ПИТАЊА Y ВЕЗИ CA СТАТУСОМ OOYP-a