Анали Правног факултета у Београду

Ар

Александар Балтић:

САВЕЗНО ЗАКОНОДАВСТВО У ОБЛАСТИ РАДА И МЕБУСОБНИХ ОДНОСА РАДНИКА У УДРУЖЕНОМ РАДУ

Једно од основних и начелних питања je: каква треба да буде улога, функција и структура савезног законодавства у области регулисања рада, радних односа и посебно меВусобних односа радника у удруженом раду, да би одговарала даљем развоју самоуправног права радних људи у организацијама удруженог рада у овој области. Јасно je да одговор на ово врло значајно и сложено питање треба да да Устав у коме би требало да буду изражени основи законодавне политике федерације у области рада и међусобних односа радника у удруженом раду, па на тим основама утврдити и однос савезног законодавства према републичком законодавству у овој области, и оба према самоуправном праву организација удруженог рада. Свакако да изградхьа законодавства у овој области повлачи или намеће и одређене теппсоће и проблеме, извесна питања у вези са начином и обимом захвата у регулисању међусобних односа радника у удруженом раду. Тако, по нашем мипгљењу, потребно би било најпре наћи основна мерила и критерије за разграничење надлежности у области регулисања система радних односа, и посебно, меВусобних односа радника у удруженом раду измеВу федерације и република, чиме би се одредиле и границе једне и друге надлежности. Држећи се уставних поставки, чини се, да би федерација у овој области требало Да“ интервенише само до оне мере која je неопходно потребна ради обезбеВења основног јединственог друштвено-економског и самоуправног положаја радних људи и стварања што повољнијих услова за остваривање основних права и слобода радних људи на раду и у вези са радом, као и основне заштите ових права и слобода. Нацрт новог Устава у чл. 253. (Амандман XXX) предвиВа да федерација „уреБује основна права радних људи у удруженом раду којима се обезбеВује њихов Уставом СФРЈ утврБени положај у самоуправним и друштвено-економским односима”, као и „основна права радних људи ради обезбеБења њихове социјалне сигурности хг солидарности”. Из оваквог текста излази констатација да гранхщу законодавног захвата одреБенематерије није увек лако поставити измеВу федерације и републике, с једне стране, и ових према самоуправном праву организација удруженог рада, укључујући овде првенствено самоуправне споразуме и друштвене дого-