Анали Правног факултета у Београду

8

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y сваком случају не улазећи даље у овај проблем, натласио бих принципијелни значај и за наш Устав и за даљу улогу и утица ј права и прав-11 ик а, увођсње тзв. околинских права. Устав их уводи и неким сЬормулацијама ко je не одговарају класичним правима,, што није ни могуће, jep ce нова права увек јављају у једном прилично елементарном и грубом виду. Тек дуга пракса остваривања тих права, борбе за та права, утицај људске акције и људске мисли на та права, доводи до „префиљавања” правних формулација. Иначе, правне формулације не падају с неба потпуно савршене и готове. Ми врло добро знамо какви су све напори потребил и утицаји времена и генерација да би се створила једна срећна и адекватна правка формулација, која je неопходна у области права. Jep ако права нису одре Вена, хтрецизна и чиста, и то како у својој мисаоној садржини, тако и у правним аспектима, она наравно губе свој утицај, свој значај, нису привлачна лудима, нису инструменат борбе за промене и усавршавање чслова друштва. Нова околинска права, иако имамо резерве у погледу на формулације неких од њих, несумњиво представљају нешто оршинално ново у нашем Уставу. Она отварају врата политичкој и културној акцији и васпитању, као улози технике и права у правцу даљег учвршћивања тих права, нарочито њиховог остваривања. Поврх свега од тих права зависе егзистенционални услови за уживање других права и за остваривање целог друштвено-економског и политичког система. Човек који се гуши je незаинтересован појединад за све а гиме и за слободу и права. Он не може бити ни одговоран и огорчен je због неодговорности заједнице и других. У историји се мењају егзистенциална права. Када су почеле борбе за лудска права, право на слободу савести и вероисповести сматрано je као прво и егзистенциално право. Црква je тада доминирала над целокупним животом, над свешћу, над мншљу и животом л>уди. Према тохме, ослобођење од цркве од диктата религије, значило je први основни корак у ослобођењу човека и у реализации права. Без тога права сва друга права су била ефвхмерна и безначајна. МеВутим, доцније акценат прехУази на политичка права у процесу политичке државе, у процесу развијања класне борбе и појаве једног таквог важног фактора као што je радничка кдаса. Уколико она постаје „сила за себе” акценат прелази на социјална, еконохмска и културна права. Данае, иако су социјална и еконохмека права још увек од битног значаја за свако друштво, нарочито социјахшстичко друштво, нова „околинска права”, ова права човека на сигуран, Слободан и здрав живот, на биолошку и социјалну егзистенцију, претпоставка су целокупне скале лудских права и слобода. Увобење тих права у наш Устав je прихваћено у прави час и ту смо ми извесни пиоыири који као сваки пионири имају извеоне недовршености и слабости у својој организацијн, а нарочито у правној форхмулацији. VI Из свега овога могли бисмо закључити да нацрт Устава од 1973. године представља значајан корак даље у развитку социјалистичке уставности. То није салю вербално устав сахмоуправног друштва, већ устав који